Pokret

покрет 57

дакле, не стоји на путу. Нико није у стању да им омета успех; ако ипак не успеју, имаће саме да понесу одговорност за то. Јер и садашња Влада и садашња већина имају огромну одговорност пред народом и пред и:торијом.

ЗБОР ЦЕНТРАЛЕ ИНДУСТРИСКИХ КОРПОРАЦИЈА

У смислу својих статута Централа Индустриских Корпорација одржаће 28. и 29. овог месеца други састанак представника наше свеукупне индустрије. На дневном реду су ови реферати: рад Централе у другоме полугођу 1924: стање индустрије у овој години, прогноза извоза индустриских продуката за време од 1. септембра 1924. до 31. августа 1925. — Предрачун извоза биће двојако срачунат: ако би предузећа радила са пуним капацитетом, или са много мањим, као што је случај данас. Како ће се на основу ових података доносити важни закључци, Индустриска Централа је упутила свима предузећима цилкулар, у коме су забележене целокупне и појединачне — по предузећима — цифре прошлогодишњег извоза, тражећи од предузећа да према овоме одреде количину свог овогодишњег извоза.

Трећа тачка дневног реда јесте реферат о Конференцији Међународног Бироа Рада, која је недавно одржана у Женеви. Извештај има два дела; у првом се у принципу говори о значају ове Међународне установе, у другом се реферише о резултатима рада ове установе око сређивања међународних привредних односа и успостављања тешње сарадње.

КОНГРЕС КОМОРА У БЕОГРАДУ

У смислу закључка Конгреса Комора, одржаног друге половине јануара месеца у Загребу, други конгрес заказан је у Београду и биће одржан крајем септембра месеца. Разуме се са истом задаћом: да продискутује о свима важним и актуелним привредним питањима, и да да правилну оријентацију нашем извозу у овој години утврђујући, као и прошле године, свеукупне наше производе за извоз у времену од !. септембра 1924. па до !. септембра 1925. године.

Да би рад конгреса дао још драгоценије резултате од прошлог, приређена је од стране Београдске Коморе једна анкета о извозу свих наших главнијих артикала и могућностима његова максимума, на коју ће се основу и ослањати сви закључди конгреса. Анкета је организована овако: свакој Комори, према њеној привредној области, управо према привредној одлици њеног подручја, дата су конкретна питања, које ће она имати да обради и да поднесе Конгресу на расматрање. Београдској Комори дошло је у задаћу да проучи питање извоза наших шљива, воћа, грожђа и ораја, као и питање што модернијег паковања и организовања одсека при нашој конзуларној служби, чија ће задаћа бити старање о пласирању нашег воћа. Загребачка Комора има да да одговор на питање о могућности повећања извоза ових артикала: шпиритуса, танина, екстракта за штављење, извоза дрвета и грађе, као и о могућности оптерећења сушачког пристаништа. Љубљанска Комора има да да миш-

љење о производњи хмеља и извозу угља и карбита; Сарајевска о производњи гвожђа, и извозу гвоздене руде. Сплитска Комора има да проучи питање производње и извоза: цемента, карбита, зејтина, сардина, као и могућност коришћења пруге Грачан— Книн. Осечка и Велико Бечкеречка Комора имају да проуче питање о извозу брашна и вина, у вези са закљученом конве цијом са Чехо-Словачком; и, најзад, Скопска Комора, да поднесе извештај о опијуму, памуку, свиленим чаурама и качкаваљу, а Солунска о промету у слободној зони као и о стању возног парка на прузи Солун-Ђевђелија. Удружењу извозника, дато је да изради свој предлог за ревизију наше извозне Царинске Тарифе.

Цео овај рад средиће шест секција, изабраних према нашим главним извозним артиклима које ће још једном расмотрити цео матерајал.

Ако се прегледа организација анкете, и када се има на уму колико је резултата дао прошлогодишњи Конгрес Комора у Београду, на коме се радило са много мање система и података, онда је сасвим природно очекивати добре резултате од новога Конгреса. А успех Конгреса значиће уједно

и један велики успех наше привреде.

ПРЕГОВОРИ ЗА ТРГОВИНСКИ УГОВОР СА АУСТРИЈОМ

Питање делегације за трговинске преговоре са Аустријом најзад је окончано споразумним решењем Министарства Иносграних Дела, Финансија, и Трговине и Индустрије. Делегацију састављају већином личности, које су биле чланови делегације за трговинске преговоре са Италијом; разлика је самоу толико, што је у место Г. Саве Кукића за председника делегације одређен Г. Др. Александар Плој, наш бивши делегат при Репарационој Комисији.

Делегација креће за Беч првих дана септембра месеца, да тамо настави рад на сређивању наших економских односа с Аустријом, започет доласком Сајпеловим у Београд и закључењем провизорних саобраћајних и економских конвенција између нас и Аустрије.

Независно од свих осталих питања о којима би могло да се дискутује, када се говори о трговинским преговорима са Аустријом, постоји једно, које првенствено интересује наше привредне кругове и које они сматрају у осталом као уводно, — питање учествовања представника наше привреде и индустрије при трговинским преговорима. Дакле реч је о њиховој активној сарадњи — као експерата при делегацији — а не о уобичајеној консултацији која се до сада, не увек али бар по каткад практиковала. Кад говоримо ово пада нам баш на ум конференција, која је одржана између представника наше привреде и индустрије и чланова делегације одређене за трговинске преговоре са Аустријом, у јесен прошле године. Сматрало се да су преговори за васпостављање економских односа на прагу и извршена је једна обична консултација привредних кругова. Сасвим разумљиво, дискусија на целој конференцији није имала нити је могла имати каквог практичног значаја. Говорило се у принципу о томе да ли у будућем трговинском уговору треба клаузули највећег повлашћења дати предратни значај или треба акцептовати америчко „условно повлашћење“. Исто тако говорило се о томе да ли треба

ЕЦ