Pokret

92 покрет

овако, више ћакође (него што оу јој донела поменута два сотрана комада лавана први 6 а други 6 пута.

Не знамо колико је комада од домаћих писаца унесено у програм рада за идућу годину; кажу да међу тим комадима има и нових дела млађих писаца. Ако је тако, желети је да св још (на почетку сезоне почне са ошремањем тих комада. кажо би били давањи за време вимоких или пролетњих месеци.

Још нешто што пада у очи то је да је изведен само један део програма који је поворишна, управа ставила себи у задатак да изведе у току године 1928—1924. Неки обећану комади нису спремљени, чак у ошште нису ни опремани нити ће се, можда, икад давати. Немамо при руци прошлогодишњи Годишњак али ко га ма може се лако уверити да многа, обећања нису испуњена. Зато је по свој прилици из овогодитшњег Годишњака „изостављен програм за идућу годину. Тако је, уосталом, боље: мање ће бити неиспуњених нада. А за Пирандела, Кајвера, Вилдрака надајмо се да се неће десити да и по други пут остану за идућу сезону.

Не можемо да завршимо овај преглед Годишњака, а да не забележио успех Глумачко-Балетске Школе. Поред тога, што су ђаци ове школе учествовали у многим позоришним представама као стални гости и фитуранти, они су дали и

неколико својих успелих вечери: „Игра љубави и случаја

од Маривоа, „Ханела од Хауптмана, Шантићево, Чеховљево и Отриндбергово вече.

Годишњак је уредио библиотекар Народног Позоришта, Г. Никола, Трајковић. Ке, Кес.

КИНЕМАТОГРАФ |

ФИЛМОВИ КОЈЕ ЋЕМО ВИДЕТИ ОВЕ СЕЗОНЕ „МАРИЈА ТУДОР“ СА МАРИОН ДАВИС

Кад се филм који ће се код нас давати под именом „Марија. Тудор“ (у Америци св звао „У доба витештва“) први пут појавио, алгерички критичари писали су одушевљено ка ко (је то један од најбољих и најтачнијих историоких филмова до данас. „Обично се пребацује америчким режисерима, писано је поводом тог филма, да не знају историју и да је прекројавати по својој вољи. Сад ће ти прекиди престати. у доба витештва је доказ да амерички режисори боље но ма ко-

ји други знају да се (удубе у историска истраживања и да.

дају историски тачан филм“. «

Ипак, кад је филм отишао у Енглеску, он је изазвао буру негодовања. Шнглези никако нису могли да сваре сцене у којима Марија Пудор флертује са, својим љубавником на балу, у присуству краљевом, или оне кад краљ, на коњу, јури кроз шуму за Маријом, као амерички шериф за разбојником; сасвим их је скандализирала сцена, кад краљева сестра, лежећи у кревету, прима посету краља, кардинала, Уолсеја, и читаве гомиле дворана који сачињавају њихову пратњу. у Енглеској је филм доживео потпун неуспех.

Французи, који се револтирају само кад неко са франдуском историјом поступа по својој вољи, примили су га одлично. Јер ако се шређе шреко историских нетачности, које могу вређати само Енглезе, филм је, пзгледа, врло добар. То је историја љубави између кашеташа, Чарлса Брандона и Марије Ђудор, сестре краљеве, која је четири месеца бита краљица Француске. После разних авантура, савлађивања многих препрека, дана наде и очајања, бивша краљица Франљуске враћа се у Шнглеску и полази за, Брандона. |

Филм је производ фирме „Парамунт“. Брандона игра Форест Отенлеј, његовог пријатеља Лорда Коскодена Ернест Глендонинг, Хенрика осмог Лин Хардинг а Марију Тудор шеврона глумица Марион Давис, коју омо у Београду пмали прилике да видимо само једаншут, (у једном филму (даваном код „Колосеума“.

„Страх“ са Перл Уајт

Јунакиња првог кинемалографског романа у безброј епизода „ФЊујоршке Мистерије“, Американка Перл Уајт неколико водина није штрала ва филм. После њених првих успеха, пошто је неко време сматрана за највећу филмеку глумицу, ње“ на слава почела је да опада упоредо са поштуларошћу авантуристичког епизодног филма. Акробатске вратоломије у бескрајно дугачким историјама досадиле су публици и Перл Уајт је била заборављена.

Сад се непдашња омиљена глумица опет јавља, (у „Отрасу“ ( Тегтешг), филму француске продукције. Овај филм требало би да буде нешто ново; међутим, он се разликује од старе серије филмова са Перл Уајт само својојм дужином: место авантуре развучене ју десет петнаест и двадесет епизода, ко“ мад који поцуњаљза само једно вече, тј. време које траје један нормалан кинематографски пропрам. Иначе налазите у томе

филму све старе познанике: старог научника коме хоће да

украду неки значајан проналазак, разбојника (Немац, разуме се), који не бира оредства, да до проналаска дође, научникову ћерку која се хрве са разбојницима, изводи акробатије, јури аутомобилом, бива затворена у подрум одажле је опасава пријатељ који је до ње дошао пресокачући с крова на кров и друге стереотишне симпатичне и одвратне личности. Јелену, ћерку научникову игра Перл Уајт, научника Анри Боден, Немпа Ермано Вермоајал, остале личности Арлета Маршал, Марсел Вибер, Уобер Ли, атлета Шаоли и други.

„Тес у земљи мржње“

____.„Пес“ спада међу последње филмове Мери Шикфорд. Док је Дуглас Фербанкс у близини језера Чатсуорта играо неке оцене из Робин Худа, његова жена је нашла један дивни крај поред језера, где је са својом грушом извела главне сцене филма „Тес у земљи мржње“. Мери Ликфорд је и у овоме филму, као обично, сиромашна девојчица која једина уноси мало радости у једну рибарску насеобину у којој влада беда. (ко ње дивљи људи, борба за живот, мржња између богатах и спромашних; Тес пати, жртвује се за друге, али све се, разуме се, завршава изјавом љубави и пољупцем. Сентименталан сите, победа добрих над рђавима као у већини амерачких филмова, — али ју филму ипра Мери Пикфорд, а то је довољно. Шоред ње играју Форест Робинсон (старог Окајнера, њеног оца), Давид Торене, Глорија Хопе, Лојд Хјуг (породицу Преве, сопетвенике језера), Роберт Русел и други. Режтсср Шо Лоет, сценарист Џон Робертсон, оператер Чарли Рошер, „краљ оператера“.

„Розита, улична певачица“

У „Ровити“, филму познијег датума, Мери Пикфорд није ·

девојчица као обично, али још увек је сиромашна девојка чија се тужна историја завршава срећном удалбом. Овде је она севиљска улична певачица у коју се заљубљују развратни краљ Дон Карлос и један млади племић, Дон Диего. После страштих сцена отмиде, тамновања, стрељања, побеђује Дон Диего, али помоћу саме краљице која њега спасава од смрти а краља од злочина. Поред Мери Шикфоод у филму мерају Ирена Риш (краљица), Холбрук Блин (краљ), Џорџ Уа (Дон Диего), Чарло Белчер (дрва министар). Филм је рожирао немачки режисер Ернст ЈЉубич, творац „Шламена“.

. Филмови Луја Делина

Кад је пре неколико месеци умро француски режисер Дуј Делик, сви су у њему ожалили једног од најбољих теоретичара кинематографске уметности. И ми смо том приликом у „Шокрету“ шанели његов рад. Делик је био одушевљен бранилац кинематографа (написао је о њему неколико књига), талентован романсијер (оставио је три романа: „Рат је мртав“, „Игра скалла“, „Господин пз Берлина“), новинар, песник и филмски режисер. Али док је као писац имао успеха, ју његове режисерске опособности многи су сумњали. Много је штисато и шротив њега и у његову одбрану; више су га нападали, аљи главно је да је сваки његов филм био догађај. У сваки нов филм уносио је нову оригиналност, нову смелост, ш зато се о њима толико дискутовало. У Дутању је играло у главном само једно лице (глумац је био Спњоре) и цео филм је био нека врста унутарњег монолога тог лица, које на крају извршује самоубиство; публика није знала шта да мисли: Фиевр ја забранила цензура; Жена ни од куда прошла је још најбоље, а Поплава се тек сад даје у Француској, тако да још не знамо какав ће успех пожњети.

Жена на од куда је историја жене која је побегла од свова мужа са својим љубавником и која се после много годана, остарела и напуштена, враћа у своју нердашњу кућу таман на време да жену, која сад у тој кући станује са 'својим мужем ш дететом одврати да не учини оно што је она учинила. Непознату, „жену ни од куда“ игра Ева Франсис, жена Деликова, младу жену Вина Аврил, првог молатића. (љубавника младе жене) Андре Давен, другог младића (љубавника, непознате) Мишел Диран, мужа Роже Карл. Део филм снимљен је за шест недеља у Ниму, Арлу, Сан Рафаелу ни Ђенови.

Поплава је филмска адаптација једне новеле француске списатељке „Андре Кортис: једна сирота девојка, Жермена. (Ева Франсис) заљубљена је у младог ш богатог поседника А бана (Филип Хиера), који врло грубо поступа о њом. Једног дата надође Рона и сељаци нађу у води, удављену, Албанову вереницу, Марто (Бинета, Мади); шрво се мисли да је по среди небрећан случај али се после долази на, идеју о злочину; многе околности терете Албана ш њега хапсе. Он би био и осуђен да се не јавља шрави злочинац, Брок, атац ЖКерменин (Ван Даел); да би ублашчло бол своје кћери он је решио да убије њену супарницу и једне вечери бацио је у воду. Делик је имао срећу да се баш онога дана кад је отишао да сними главне

јава раритет