Pokret

покрет 108

дочекао, иако их је чекао, иако су дошле. Али... изишла је госпођа газдарица — госпођице су биле у приватном стану — и казала да су госпођице отишле некуда у шетњу. Међутим њихови шешири били су у предсобљу на чивилуку. То уосталом није значило ништа, јер су се више госпођаца из ученога друштва користиле тиме што се у овом граду зову именом „странци“ којима је све допуштено и излазиле без шешира.

Господин се љубазно захвали газдарици и оде на другу страну да види у чему се састоји онај обећани прекор, одлучан да га врло љубазно саслуша. Његова познаница од пре десет година, не баш млада особа, пребаци му што није ишао на тај дивни пут и што није видео невиђене лепоте и знаменитости. Он је видео да је то прекор нумера један и да се иза њега крије други већи, и како је имао бескрајну потребу да се тога дана макар једно људско створење разнежи и сажали на њега, он јсј са хиљаду ситнијих и крупнијих осмеха исприча причу о дугметима. Чак их скиде и пружи јој да их види изблиза. Она нађе да су лепа, али и она упита да нису какав драгоцени поклон. Он се реши да се жртвује до краја, макар и за медиокритете, и исприча јој цело своје оригинално страдање ради тих дугмета. Али и нехотице он је у причу уплеои две црке госпођице и једну белу даму. Тада његова слушатељка својом женском радозналошћу, подстакнута женским лукавством, редом полагано уз чашу леденог безалкохолног пића испипка целу ову историју без догађаја.

Пошто се изговорио и олакшао себи — таи он је човек — замоли је да му, ако има,да какву кутију.

— Колику и за штаг — упита она.

— Тако осредњу, омању, да пошаљем киту цвећа. |

— Коме» — упита она строго.

Тада он поцрвене, саже главу да она то не види и тихо, као да би хтео да онаи не чује, рече:

— Својој жени.

Тада се она насмеја, извади једну фијоку, извуче из ње једну кутију с писмима, писма просуу фијоку, а кутију даде своме госту. Он је љубазно протестовао, али је ипак узео кутију, написао на њој женино име и своје презиме, метнуо у њу

цвеће и послао га на пошту.

Пошто је тога вечера и сам полазио на свој лични пут у једно брдовито место далеко од мора да по манастирима рије по старим књигама, господин професор и доктор опрости се-са својом познаницом од пре десет година која је имала доста старинске појмове и која је овога пута због своје кутије триумфовала.

ВИЛКО ГЕЦАН: СТУДИЈА

Зашто је триумфовалаг Јер се историја оригиналнога господина што воли Француску није свршила ни мало француски и нимало, нимало ори-

тинално.

Пошто је он одлазио, њој је јединој остајало задовољство да свима познаницима исприча његову историју. Али се испречила једна тешкоћа: каква ће то бити прича кад оригинални господин није више оригиналан» Ипак она се брзо утеши, тврдо верујући да ће онаио неоригиналном господину умети да исприча оригиналну причу.

Данас свако хоће да буде оригиналан.

Милица Јанковић

ДРУГИ КОНГРЕС КОМОРА

Ово је већ други пут како се у Београду држи конгрес ·представника наше целокупне привреде, што преставља догађај од несумњиве и привредне и политичке важности.

Када се он први пут састао у Београду, а то је био први сусрет наших привредника од стварања наше нове државе, његови сазивачи имали су врло скромне жеље: они су хтели да се једном састану сви привредници, како би заједнички претресли сва важна питања нашег извоза, да би он у будуће дао што боље резултате. Њима је изгледало, сасвим оправдано, врло чудновато да наша нова проширена

држава, у пркос своме привредном обогаћењу, извози данас процентуално много мање него негдашња малена Србија. На једног становника некадашње Србије долазила је свота извоза од 700 динара, док је она за прве три послератне године износила у великој држави свега 264 динара. Ср» бија је 1911. године имала извоз, чија се вредност бележила 170 милиона златних динара или данашњих папирних динара око 2,5 милиарди; 1922 наш је извоз износио нешто преко три милиарде. Четири послератне године дале су извоз у вредности нешто преко седам милиарди док је увоз бележио око