Pokret

покрет

251

бић—Дринковићева (др. Анте Трумбић) 390, земљорадничка (Јово Јелић) 441, инвалидска (Божидар Недић) 56.

Срез Имотски. Укупан број гласова 7450. По листама: 581. 291. 5962, 40, 428, 29,38, 96, 90.

Срез Корчула. Укупан број гласова 4778. По пива ма ита ПО О 24 50 19А ПО 146 62.

Срез Котор. Укупан број гласова 6152. По листама: 286, 4717. 483, 23, 217. 124. 219, 26.

Срев Макарска. Укупан број гласова 4381. По дтистама: 480. 361. 1929. 822. 682. 179, 397, 25, 52.

Срез Метковић. Укупан број гласова. 3051. о листама: 98. 271. 2245. 54.174. 70..89. 92,29.

Срез Сињ. Укупан број гласова 7853. По листама: 662, 281. 4583. 59, 2161. 61. 31. 14, 51.

Срег Сплит. Укупан број гласова. 19948. По ли-

стама: 1101, 912, 3021, 192. 1578, 1524. 3691, 2660, 214.

Срев Супетер (Брач). Укупан број гласова 828 ом иста ман И 2709. 20. 2009. 259. [46. 58.

99 49.

Срев Хвар. Укупан број гласова. 4560. По листама: 278. 191. 181, 18923, 360, 366, 178: 990, 43.

Изабрано посланика: 2 рад., 7 ХРСС, 1 дем. 47. Изборни скруг Шибеник и област Задарског суда

Број становништва: 184.469.

(рег Бенковац. Укупан број гласова 8416. По листама: хрватска, пучка. (Стјепан Барић) 274, земљорадничка. (Дане Шкарица) 109, демократска, (др. Иво Кретељ) 552, Трумбић—Дринковић (др. Мате Дринковић) 2717, радикална (ЈЊуба Јовановић) 4764.

Срез Дрниш. Укупан број гласова. 4728. По листама: 161, 13, 191, 2994, 1364.

Срез Книн. Укупан број гласова 9878, По листама: 285, 21. 784. 1680, 6658.

Срев Паг. Укупан број гласова 2115. По листамаг 707 599. 201. 945. 208.

Срез Шибеник. Укупан број гласова. 11037. По листама: 860, 3785, 1740, 2728, 1994.

Изабрано посланика: 2 са листе дра Дринновића, 3 рад.

(Крај у идућем броју. ИЗЛОЖБЕ ЈА И А0РоД

ИЗЛОЖБА СЛИКА Б. ВОЈНОВИЋА — ПЕЛИКАНА

Познат већ са својих „београдских пужви“ у „Новом Листу“ и политичких карикатура у „Речи“, Б. Војновић—Пеликан постао је вољен од београдске публике нарочито после · Изложбе Карикатуриста у којој је и он учествовао са својим

радовима. Успех који је тада имао охрабрио га је ваљда да отвори 1. јануара ове године у Новинарском Клубу у Београду изложбу свих својих радова: цртежа пером, пастела, акварела, радова уљем. 55

Товорити о неком нашредовању или назадовању Пеликановом од Изложбе Карикатуриста до данас било би бесмислено. Неколико месеца не значе много, сем тога ово нису све ствари рађене у том међувремену већ радови друге врсте, рађеват можда и пре цртежа изложених на ранијој изложби. Може се говорити само о разлици између њетових пртежа и слика рађених бојом. Ова изложба показује да су од Пеликанових радова акварели најмање добри, радови масном бојом много бољи (марине сликарски нешто успелије од ратних слика), цртежи пвром и оловком наџјачи.

Пеликан је за сад на првом месту цртач, врло добар цртач. И ми смо уверени да ће он, ма колико се у будућности развио, пи ма колико успеха постигао као сликар, остати увек на првом месту добар цртач, Његови радови шпером и оловком: „Дебар 1915", „Ов. Наум“, „Кроз Шећ“, „Ив околине Делница“ и 2—8 карикатуре допадају нам се више од осталих слика на његовој изложби.

Што се тиче одзива публике и одзива купаца може се рећи да је Пеликанова изложба успела. Посетилаца је било

доста и скоро све слике (ствар за неверовање кад се зна, како су прошле прошлогодишње изложбе) откупљене су. Публика, је учинила своје и олакшала у неколико рад овоме уметнику који се издржава од новинарства и цртања карикатура, али то неће бити од велике помоћи развићу његовог талента; кад би и држава са своје стране учинила да Богослав Војновић, који је самоук, оде неко време на студије у иностранство, ми бисмо у њему могли да добијемо једног солидног уметника.

ИЗЛОЖБА ЧЕШКЕ МОДЕРНЕ УМЕТНОСТИ

Чешко Друштво Ликовне Уметности „„Манес“ из Прага, које је са успехом одржало своју изложбу у ЈЉубљани и Загребу, изложило је радове својих чланова и у Београду, у друтој мушкој гимназији, под покровитељством „Цвијете Зузорић". Удружење „Манес“, названо именом великог чешког сликара Манеса, имало је и још има утицаја на развој чешке уметности; у њему су представници чешке модерне, од старијих и познатијих уметника до најмлађих и најсмелијих. На, овој изложби заступљени су сликари, скулптури, графичари и архитекте.

Сликари заступају најразноврсније правце у уметности. Има их који аду по техници скоро класични: Вратислав Нехлеба, који је изложио само један портрет, али довољан да његов аутор буде примећен, Хуго Бетинтер, Јан Прајслер, Маже Швабински чија је стара. „Пиета“ оставила на нас већи утисак него новија скица за „Жути сунцобран“ и т. д. има их, на против, који иду за модернијим и најмодернијим струјалга: 0. Коничек, Алопс Вахсман, Јан Славичек, Франтишек Музика (чији „Ручак на пољу“ потсећа мало на Русоа), Емил Фила и Антонин Шрохаска (чије кубистичке композиције потсећају неке на Вупрпе-а неке на Јашгеп5-ову „ммитативну скулштуру ) и други. Изложили ду мало слика али зато нису мање запажени В. Стрети, Т. Ф. Шимон (боље заступљен са, графичким радовима), Јан 'Трампота, Антонин Худечек. Отокар Неједли изложио је десетак добро компонованих – пејсажа. Вацлав СОпала можда мало шарен, али зато жив и пријатан. Од сликара још су заступљени 8. Бенеш, пок. Херберт Масарик (едан портрет и један пејсаж), Б. Пискац, Б. Дворжак, Божана Јелинкова, Олава. Тондерова, К. Кубин.

Од скулштора највише је радова изложио Јан Стурса, (8 бронза: одлични портрети и актови који показују солидан таленат). Као добри портретисти показују се О. Шпаниел, Л. Кафранек, К. Дворжак, О. Гутфрајнд, Л. Бенеш. Од актова, истичу се један акт Б. Бенде, „После купања“ од Б. Кафке: још да поменемо Ј. Хорејца, Маржатку, Јужриковског, Покорног. Једина резбарија у дрвету је рад Јовефа Паше.

Од графичара најинтересантнији су Јан Рамбусек са својим циклусима „Из града светлости“ и „На дну“, нарочито са литографијама, и Владимир Оиловоки, сликар радника, сиромаха и вандрокаша. Швабиноки класичан у својим дрворезима као и у сликарским радовима. Даље: Кремличка (литографије), Конушек, Во и Ј. Стрети, Шимон, Вик Карек и Вондруш. Од архитеката заступљени Јосиф Гочар, Павел Јанак, Јосеф Калојус, Л. Махон и Отокар Новотни чија „У читељска кућа у Прагу“ нарочито привлачи. 5

ПОЗОРИШТЕ

ОМРТ МАЈКЕ ЈУГОВИЋА

„Омрт мајке Југовића“ је комад чији успех на лозорници потпуно зависи од режисера. Г. Иво Војновић је велики мајстор речи, песник који може да узбуди, али сеу овоме комаду иштак осећа као да је рађен некако 4 геђоштв прво као да је постала жеља да се да једна патриотска _ВИзија, затим је изабрана Мајка Јутовића као најтратичнија, личност у нашој народној епопеји, а после тога је тек изазвивано песничко узбуђење да би ствар била написана. Тек дат је комад који „добро опремљен, може да дирне патриоту који лежи скривен у свакоме од нас, Сад је на режисеру да шрва два чина пружи у потпуној мистичној атмосфери која ће све речи да истакне и да трећи чин, састављен по мало као они старинки (насловни листови за календар, спасе.

Г. Исајловића, режисера, треба похвалити и ако није сасвим успео. Прва два чина, режисера као за Метерлинка, била су одлична: од трећег чина, место да он буде дат више као визија и легенда, да би тако његова утрпаност била мање шримећена, направљена је дошисна карта. 5

Тлумци су сви у пуној мери помогли успеху комада. Госпођа Марковац, нарочито, чија је дикција сад, кад је савладала акценат боље него неки наши отачаствени глумци, бестрекорна, Д, Т.