Pokret

покРЕТ 528

свећа; фабрику за израђивање сандука у којима се равашиље роба. Број чиновника. и радника, у предувећу износи 180. о “о

„Затребачка творца сапуна и кемичких троизвода Д. д., у Затребу. Предузеће је основано шре 30 година. Производи тоалетеки сатун и салун за прање, све врсте калијевих и козметичких салтуна и т. зв. неутрални сапун (Отипа-зене) Годишњи капацитет је ока 60 вагона. 5

„Лавов, творница сапуна“, у Запребу. Шредувеће је оановано 1919. годште са домаћим катиталом од 200.000 Дик. Фабрика је најмодерније инетатирана, тако да је у стању да за дан исушти један ватон салтуна, да на једанпут реже 500 кг. сашуна итд. Од саштуна, фабрика производи само сатун марке „Лав“. Годишњи капашитет је 100 вашона. а

„Колиж, творница, сапуна“, у Загребу. Основана. је 1921. год. Основни је капитал 1, 500.000 Дин. Шроизводи мајрсејски сапун (марке Ласта“), козме-

· тичке (саљуне итд.

„ара Мт“, твортица кувераша п кон феклаја. папира д. д. , у Загребу. Предузеће је основано 1921. год. са акцијским кашитастом од 1,500.000- Дин. Подишња пролуктиј 0] 8 109,000.200 куверата. тако да је у стању да сама, подмири потребе вемље у овом ађртикљу.

„Рворница _пљитртих _врећица Вилим ['03--

дић , у Запребу. У предузећу ради стално 80—100 радника. Капацитет продукције 75—-80 вагона подишње. „Прва хрватска творница папирнатих врећица са. стројевима (От. Кугли), у Загребу. Производи кесе од хартије од најмањих до највећих, кесе за шешире и мустре без вредности итд.

„Кејпе! производ трг. књита и рекламтих предмета" у Затребу. Бави се пртањем и израђивањем тртовачких књига и рекламних предмета, у рељефу.

ПОЗОРИШТЕ

СТРИНДБЕРГОВА „НЕПОГОДА“. — РЕПРИЗА ПРЕДИЋЕВЕ „ГОЛГОТЕ“. — ЧЕХОВЉЕВО ВЕЧЕ

(Судећи по критикама и по рабположењу публике, стављање „Мепогоде“ на репертоар нашег позоришта није никота нарочито одушевило. Рекло се да избор није добар, да су личности у овом комаду ублажене копије других Отриндбертових личности, да је у њему шроблем борбе полова. недовољно снажно изражен. Нама се чини да нема много разлога, незадовољетву. Од два зла треба бирати мање, и кад је већ Наш репертоар имао да се обогати једним 'Отриндбертовим комадом, добро је што је ушрава изабрала онај у коме се Отриндбертова фикс-идеја јавља у најупрошћенијем облику. „Непотода“ је „мустра“ Стриндбертовог манира, узорак који има три чина и траје два непуна сата: а два сата анадшиРања милија су нам пего три сата анализирања и зато мислимо да избором „Непогоде“ између свих Отриндбергових комада не треба бити толико незадовољан. Стриндберг данас мање увбуђује него што 'замара, више је монотон нето траричан. На данашњу публику сумњамо ла би ма који Отриндбертов комад могао нарочито дубоко ла, делује; што се тиче „Непотоде“ и наше, београдске публике, не проричемо им дуго тријатељство.

=

Кажу да се међу рукописима шредатим последње године Народном Позоришту налази и једна нова драма ТГ. Миливоја Предића. Ако је истина да ће се та драма давати већ у овој сезони, онда би се тремијера „Толтоте“, старог комада, Г. Шредића, могла назвати хазардирањем. Тачно “је да „Толгота“ може да шослужи као реклама; код шублике се буди интересовање за идући комад истог писца. Али „Полтота“ је добар комад, и-у томе је ризик. Шублика зна да је ова драма писана пре неких шетнаест година, кад је њен аутор био врло млад; она ће доћи на премијеру (новог комада Г. Предића спремна да оштро критикује нову драму пшепа који је више од петнаест тодина ћутао, дакле имао времена да се

изради, шречисти, усаврши, и да да једно зрело и саврш:ио дело. У „Голготи“, поред свих приговора који би се писцу могли учинити, осећа се јак таленат; шта је било са тим талентом, то ћемо тек имати да видимо. Реприза „Голготе“ је један (подгрејан успех, премијера тог новог комада биће

тежак испит.

Раприза „Голготе“ је била врло (успела јер су глумци сви од реда, као ретко у коме комаду, били добри. Старије генерације позоришних посетилаца могу да шраве упоређења између игре глумаца на премијери и игре глумаца данас. Не знам шта мисле о репризи они који су у главној улози, (у улози Олге, гледали Цоцу Ђорђевић; али знам да велики део данашње публике налази да је Г-ђа Ризнић савршена. Г-ђа, Ризнић је збиља дала дубоко тростудирану, фину и убедљиву игру; |улога Олге, идеал глумица шочетница, постаће ва ове нешто још даље и још теже достижно после креације Т-ђе Ризнић. Уз имена остаљих глумаца нећемо ређати квалификативе јер би било тешко не пасти у понављање. (Све улоге, и мушке и женске, солидно су израђене и добро дате. Мајку и брата играли су Г-ђа Арсеновић и Г, Златковић, вереника Г. Драгутиновић, остала лица у комаду Г-ђе Павловић и Златковић, Г-ца Паранос, Г. Г. Богић, Сотировић, Милошевић, Маринковић, Ајваз и Гец.

Ђаци Глумачке Школе дали су прошле недеље четири ново-спремљена Чеховљева једночина. То су млади ттумци који се све више развијају и који ће брзо постати употребљиви за мало веће улоге у драми (мале улоге већ добијају, на пример у „Вука руку мије“, где су сви добри, а по неки = Г. Овета Милутиновић — чак изненађујуће добри). Ови по мало натињу карикатури, неки можда више него што би било потребно, али главно је да полако постају добри глумци. Ове вечери од ученица играле су Г-це Урбанова (има темперамента и слободе на позорници; биће одлична за карактерне улоге), Н. Поповићева и Лепа Дугалић, од ученика Г.Г, Илић (дао два различита типа, оба добро, мужа у „Племићкињи“ нарочито), Татић (удаљује се од карикатуре и постаје све бољи), Богатинчевић, Св. Милутиновић, Косић пи Сластиков.

Д. „БЕЗ КРИВИЦЕ КРИВИ"

Једно од врло шријатних било је вече, кад се давао комад Без кривице криви. То је комедија у четири чина од А. Н. Островскот, са мало комичилх сцена, са више уздаха и ба доста плача. Комад је извела у корист Болнице Руског Црвеног Креста Руска трупа, у којој има врло симшатичних, младих чланова.

Не мислимо се овом приликом задржавати посебно на свакој личности, која је итрала овог вечера, јер би у томе случају морали поновити исте речи онолико пута колико има лица, пошто су сви играли добро, већ ћемо Рећи у опште. Игра је текла са извесним надахнућем; улоге су савесно шроучене почевши од собарице Ануше, слуге, лакеја, па, преко „тлумаца из унутрашњости“, до Љубовне Ивановне Отрадине, „девојке отмене по рођењу“; карактери, у колико их је опло, дати су са потпуним разумевањем; укратко, комад је успео. Успеху су највише допринели способност редитеља, Т. М. М. Манглера, који је и сам играо, и труд чланова, труше. ____„оред великог броја руских тородица, на представи је било неколико љубитеља, руске књижевности, односно руокот језика, а могао се видети и рдекоји посетилац тозоришгта, Који је дошао не знајући да се комад игра на руском језику, али је ипак по свршетку представе напустио салу „Манеа“ са задовољством, јер је видео итру вредну хвале.

О

ЈУБИЛЕЈ Г. ДРАГ ОСТОЈИЋА.

15. марта ће се одржати, у Н овој Зпради Народног Позо« ришта, шрослава двадесетпетогодишњице рада – позоришног шаштача (Т. Драт. Остојића. Шрелставља се Кин, нарочито спремљен за овај јубилеј. Кина. ће играти Т. Добрица Машутиновић (доцније Г. Богић), шташтача _ Саломона, Чича Илија (доцније Т. Антонијевић). Комад ће режирати Г. Богић.

МУЗИКА

ГОСПОЂА ЕМА ДЕСТИН Чувена чешка певачица Г-ђа Ема Дестинова тостовала је у нашој Опери у двема својим најбољим тартијама: „Ма дам Бетерфлај“ и „Тоска“. Т-ђа Ема Дестинова, која. је својим Богом даним тласом, својом ванредном школом и музичком“ културом | стекла огромну славу и доживела велике части (била је немачка

· дворска певачица, чланица чувене Метрополитен Опере у Њу=

Јорку) својим доласком и гостовањем унашој (Опери подитла је