Pokret

326

АУТОМОБИЛИЗАМ

ТУМА СА НИСКИМ ПРИТИСКОМ. ЊЕНЕ ДОБРЕ И РЂАВЕ ОСОБИНЕ

Гуме са ниским тритиском доживеле су биле једно време велику распрострањеност, а у последње време појавила се реажштја 1 неки већ говоре о њиховом коначном шабацивању из употребе. Мане које се овим гумама, шритисују јесу: отежавање управљања, повећавање љуљања кола, увећање потрошње бензина и отежавање вожње. Ове су мане заиста констатоване. Али с друге стране истина је и то, да би бев ових пума са ниским притиском мала кола била врло тешко употребљива.

(Стога. не треба шћи у крајност ни у једном, ни у другом погледу, већ треба свести ствар на питање размере. Код кола од 6 коњских сната, која оптерећена не теже више од 700 килограма, гуме са ниским шритиоком огогу шобољитати федерирање са 75%, не одузимајући им више од 5 километра исте брашне на сат и 20% осетљивости управљача при малим брзинама, Исто тако у извесним случајевима ове гуме побољшавају кочење. Код ових кола пуме са ниским шритиском моту се употребити без оклевања. То у толико шре, што су димензтје гуме код ових точкова од 120. до 180 и нема никакве опасности у случају да пума одлети са бандажа.

За кола тежа од 1500 ктр. зимензија гума са ниским тритиском била би од 160 до 180 милиметара. ју штечнику и ово шекакање пуме постаје опасно.

Омањивање шритиска није дакле лек за све ш Енглези се, са олного разума, џтрже димензија. које одговарају пумпању ша 2 и по шли 2,800 кгр. за кола од 2 метра, тешка, 1500 до 9000 жилограма. Свадено на овако разумну меру смањивање

притиска штрелставља напредак. Ово ће разочарати наде СнИиХ који су мислили да ће пума апсорбовати све неравнине на

путу, али је јасно да једна пума не може амортизовати норавнину која је већа од њеног пресека. -

МАЛА КОЛА, ОДЛИЧНО СРЕДСТВО ЗА ПРЕВОЗ по ВАРОШИ

Истовремено са гумама са ниским притиском појавила. ду се пи мала кола, или боље говорећи мала кола идазвала су појаву поменутих гума. Мала кола изазвала су у почетку и неосноване нале, па је шракса показала докле је њихова домена тде она могу бити корисна. Та се домена не шротоже даље од вароши и њене непосредно околине. На путу, где трестаје асфалт и калдрма, где настају рупе и рде се већ може возити (брашном од 50 километара на сат, мала кола морају привнати своју слабост. Њихова мала запремина ш лако руковање чине од њих идеално средство за превоз по вароши ма, чије су (улице закрчене саобраћајњим средствима.

Мада ова мала (кола имају гуме са ниским притиском, шитаж не могу, због своје лакоће, прелазити спретно са својим малим точковима, на шуту, а које велика кола у својој великој браини и не осећају. Од малих кола се тражи да могу у сваком тренутку и по сваком времену прећи шут од 15 до 25 ки-

покрет

лометара. Таква каква су данас, она су инструменат за рад — за свршавање послова по вароши. Нарочито су корисна ва пословни свет, лекаре, трговачке атенте и т. д., који их не: ће сматрати као средство практиковања аутомобилског спорта ишли туризма, већ као обично средство за тревоз.

ГРЕЈАЊЕ КОЛА - Најмање је проучавано питање загревања кола. М је сопетвеника који се тиме интересују, па зато ни констр тори нису том титању обратили пажљњу. И без тога свега шофер-механњичар може применити на својим колима један од познатих система грејања. За сада су у употреби од дирек-

тних топлотних извора: вода која диркулише у мотору, или топао ваздух, а од индтректних извора топлоте: електрицитет. ГТРЕЈАЊЕ ТОПЛОМ ВОДОМ

Грејање топлом водом састоји се у томе што се вода која служи за расхлађивање мотора пропушта да пиркулише кроз радијаторо намештене «та предњем и задњем делу кола. Ови радијатори састоје се из равних кутија начињених од бакра, а спојених међусобно цевима од 10 до 15 милиметара, пречтика. Овакво грејање може се шисталисати у свакој гаражи. Шри томе треба пазити да се цеви тако учврсте да се од вибрација на колима не прекину, услед чета би се цео лалњак испразнио.

У земљама са јаком зимом овај је систем готово нејушотребљив, јер се при сваком дужем заустављању кола, цеви морају мепразнити. Исто тако незтодно је и то што се вода на своме путу јако хлаљи, а то није повољно по добар рад мотора. ТРЕЈАЊЕ ИЗГОРЕЛИМ ГАСОВИМА.

Највећи извор топлоте на аутомобилу су саторели гасови и зато су та многи конструктори шрименили. Овај начин загревања кола јако је распрострањен у Америци где је примењен ша већини кола. Пећи које шекоришћују сагореле гаоове су, као и код шрвог система, пљоснате кутије, хорметички затворене, а кроз које пролазе гасови. На овом шринпиту засноване су шве врсте пећи: једне које имају само металан оклоп и пропуштају тосове кроз себе, пи лруге које имају у себи воду која трима толљлоцу.

Шррве пећи узимају гасове што је могуће ближе мотору, а шопуштају их у одводну цев. Овај је систем прост, брзо се намешта и загрева брзо — довољно је пола минута. Мане су му: кола постају неушотребљава ажо која цев лрене и друго, цеви се брзо запуше те их треба често чистити.

Ипак ово је најпростији систем, који има највише будућности. Трећи систем загревања топлим ваздухом може се шрименити код кола која се хладе ваздухом, а не водом.

Место тако мало је примењено и грејање електрицитетом, јер је зато потребна много јача електрична. инсталација него што су оне које се обично та колима постављају.

Н.

Они што верују у младу снату Србије имаће разгаљена чела кад прочитају Богом надахнути Зањис о даровима моје рођаке Марије Г. Момчила Настасијевића. који уредништво „Покрета“ с тордошћу објављује на првим странама овога броја. Од данас српско-хрватска књижевност оботаћена је за један драцуљ који никада шеће изпубити ојај; виле од тога, човечанство је добило књижевно дело (које опада ју ред највиших, најтананијих, најмоћнијих параза људокога _ духа. Нема у литератури света ничег што (је по стилу, проведеном жров све ћелије дела, више од овог Г. Настасштјевића; ниједна бајка Оскара Вајлда није лешша од њега; ниједна прича Е. А. Поа није боља од њега; поређено с најгеншјашнијим партијама. којег било (романа Достојевског дело Т. Настасијевића не добија ни једну шиансу сенке. УЗатис о даровима моје рођаке Марије обухвата целог читаоца (својом велебношћу, он му омилује све живце својом финоћом, он му пали очи својим жаром...

(0, ми се нисмо «надали · да ћемо у књижевности неповредно шо Отрашним Годинама добити дела што извиру из извора под којима су тако дубоки талози векова живота, рада и мука наших шредака. Ми смо знали да народ са народном поезијом какву ми имамо, са херојском реториком Његошевом, са хладним савршенством Мажуранићевог „Омашл-ате Чен-

гијћа“, са простотом „Поварете“ Сима Матавуља, са добротом „Чича-Јордана' Стевана. Сремца, са ненадмашном лепотом неколино „Онохвасица“ Змај Јованових, 6 миновским моћима дела Марка Миљанова и Борисава Станковића, са љиљанском чистотом песама ЈЊубе Визнера,... (ми смо знали да тај народ није пасторче Природе. Ми смо чули разговетно подземни путањ што тутњи с једног краја Орбије на други; ми смо тредосећали блиске шаразе снаге векова живота од Бојке до данашице. Но ми се нисмо надали да ће се крила Гевија нашле земље развијати тако брзо... Мека је слава Богу на вистава !

. Зашамтите, читаоци , шме – Момчшта Настастјевића. Странци ће (ускоро морати учити српски језик да би ва своје шреводили дела Настасијевићева. Његовим именом шириће се слава српекот шмења...

Као све крштене душе ш ЈГ. Д. Костић ослобођен је У своје време, тада кад је крштен, чувеног источног треха, 080 огпаког праисконеко-трародитељског првог људског греха којим су Адам ш Ева оптеретили себе (и све људско тотометво после себе, док нас те наслеђене беде није ослободио,“ своји рођењем, животом и смрћу, Господ наш Исус Христос. Но слаба вајда Г. Костићу од тога што је ослобођен источног