Pokret

слуњаш по домовима и сокацима! Мислиш, не знамо која си! Вештицу нашим лебом раниш, па нам се сад овако одужује! Пу! (пљуне ме). Да је поштења и реда, вели, катраном би је кују ваљало намазати и на очиглед свету запалити! Онаку младеж да помори! Онаку дечицу да подави! Пу, куја ли погана !“

Р. ВАЛИЋ:

Ја се препадни и саму себе запитај: „Боже, истина ли је у речи ове зграновнег“ Али ми ништа не казује да јесте, па узмем бранити девојку: „Помери се, велим, жено, у пијанству ти се језик на зло одреши да на њу онаку запалаца! И да знаш, оно ми је свето у кући, а чиме је ти бедиш то

тамо теби с језика капље из огрезле душе!“ Кад

ли се и друге, ту затекле, умешај и повичи: „Торњај се, погана бабо, ни ти ниси боља кад онаку браниш!“ И да не побегох, у јарости би ме на комадиће искидале. |

Бежим, а оне, аспиде, пред очима ми једнако,

и на глас им говорим: Прње ли једне, осим то здраве одеће све је на вама труло и поцепано, па

ЕВА

сте болештине угодне! Од вашег палацања Марију ни глава заболети неће, и да вам змијињи јед сјезика на њу кане, миром би постао! А вашом ненавишћу, јер су вам кћери печурке од печурака, саме ћете се истребити! И ако ја одселе комад хлеба из ваше руке примила, тај час у камен да ми се преобрати! Амин, и амин, и амин!

пак