Pokret
покрет
у интернационалне борбе. Но Југославија је то порекла и отишла у борбу са прашком Славијом која је моментално била у најбољој својој форми за послератне године. Играти са Чесима на њиховом терену и пред њиховом публиком значи много. Југославија је лтрала добро, и успела је да добије само комплиментаз од префињене чешке штампе, и само моментална индиспозиција, шначе доброг Немеша, учинила, је да резултати изгледају осетни. Резултати против Вршовице м Храдец Тралове, не представљају тачно снаге, јер је наш првак, по дризнању Чеха („Лидове Новине“, „Прагер Пресе“) била хендикепирана тереном и временом, а против Храдец Кралове донекле и пристрасним судијом. После свега, и ако резултати нису задовољавајући, ипак нису ни онакви какве би их хтели да представе извесни „пријатељи“ уг0славије пт Београда.
Б. 6. К—ЈУГОСЛАВИЈА 5:2
Најзначајнији догађај овота пролећа је овај резултат Б. С. Ка, који је извојеван на пријатељској утакмици 5. априла ове године. 0) самој игри не вреди мното говорити. Она се може оценити врло кратко: 5. С. К. је победу заслужна и ако не са овим резултатом, јер два његова поктигнута, гола нису нимало резултат премоћи или технике већ чистог случаја.
Југославија је наступила (без Немеша и Марковића, док пак њихове замене (Анђелковић и Поповић) нису ашсолутно биле у стању да их приближно замене.
Голман Анђелковић, крив је бар за два гола; бекови су итрали врло добро, особито Тодорић док је Ивковић био нешто слабије него обично. У халф-линији врло добар Махек, док Начевић, а особито Поповић знатно слабији. У навали Секулић и Ђурић врло добри и вредни, Петковић тако исто, док Јовановић је био знатно попустио. Лубурић је морао бити замењен због слабости, а Ђорђевић, његова замена, ипаж није био на висини. Цео тим био је ипак технички врло добар п на моменте бољи од противника. Али умор од турнеје осетио се у пгри.
(Сем тога и прерано започети Ни5ћ и јак темпо другог посувремена скрхали су играче и Б. С. К. је крај имао потшуно у својим рукама. Главни кривац пораза је халф-линија, нарочито крилни халфови, док је Махек дефанзивно био врло добар. Сем тога тактизна грешка одбране Југославије која. је покривала само Вецера, омопућила је Марјановиђу ш Русимовићу незметану акцију.
Код Б.С. К.-а одбрана Лаки— Живковић Митровић била, је изврена. Њихов старт је пример за играче. Лаки је спасао бар три сигурна гола. Халф-ланија особито Б. Марковић и Дамњановић играли су са пуно срца али са мало главе. О. Марковић био је знатно бољи. Главна заслуга ва победу Б. 06. К, иде његовом форварду.
Форвард у постави:
Васиљевић, Вецер — Марјановић — Русимовић, Живковић П био је најбољи Форвард 56.0.К-ам Марјановић као центар био је најбољи човек у пољу. Играо је као Лубурић у његовим најсољим данима. Он је спровео нику игру три-а и то је донело победу. Вецер и Русимовић заловољили у свему; од крила која су оба била коректна бољи Житзковић.
Б. С. К. је сем огромног елана и пожртвовања, задивио и брзином и донекле техником. а
Победу је заслужио.
Скортоли за Б. 0. К.: Марјановић, Вецерл, Русимовић и Васиљевић.
да Југославију: Петковић и Ђурић.
Корнери 4:4.
Судио је врло добро т. Вељковић. Публике око 4.000.
ХАЗЕНА
ПОКРИО РА О О Хе ОИ (0БЕ оила а А Ш. К, 10:4.)
Дерби хасена-спорта, очекивао се са разумљивим интересом. Б. 0. К. и Х. А. Ш. К. су несумњиво два најбоља тима хазене у држави. Ма да се знало да је Х. А. Ш. К. знатно ослабљен изласком Томљеновићеве, ипак се очекивала жива борба и она није изостала. Х. А. Ш. К. се показао много 60ЉИ него што се очекивало и био је скоро равноправни противник. Тим гостију приказао се као врло избалансирана целина, која гаји врло леп спорт. (Ове су играчице врло лепо атлетски развијене, имају добар старт, врло добру технику,
добро пудање и хомогтеност.Најбоља у тиму а и на терену, била је Видрихова, на беку. Голман Хараминчићева имала је видљиву трему у првом полувремену и тада носи на души бар 3 гола. Центар навале Зојцова врло добра.
377
Тим гостију одликује се још борбеношћу и високим духом.
Б. 0. К. је пграо у својој пуној форми. Задовољиле су све. Велика мана Б. С. К. била је у великој грубости, особито бек (О. Поповићева била је до невероватности груба; свако њено заустављање доновило је фаул. То је веома ружно изгледало према грациозној игри Х. 4 ШП. К.а.
Б. 06. К. је победу заслужио одључнијом навалом, бољим пуцањем и добрим голманом. Истакле соу се Јовановићева, Киклићева, Цимперманова и донекле Живојновићева и Д.Поповићева. Добар судија био је Г. Драг. Јовановић.
Љ. Ђ. Живковић
БИБЛИОГРАФИЈА Олга Грбић: Судбина Вере Петровићеве, роман. Издање „Нова Жена“, Београд, 1995. Цена 15 Динара. — Оулбина
Вере Петровић доста. је тужна и мучна. Та аулбина није сломила само Веру Петровић — поред Олге Грбић — она је намучила и безброј мушкараца и жена — писце, који су хтели, желели и зарекли се да пишу о Верама, са симпатијама, са интересовањем, са одобравањем и, са гестовима, који се најчешће зову поза, или штуро реченично, празно, низање.
Олта Грбић, ауторка овог романа пише о Вери Петровић, једино добро за ову књиљу, са симпатијама.
Вера Петровић је тип који се среће, дабоме, данас. И Александар Марковић је тип који се множи, наравно, данас. Она је кћи или неког начелника, или официра, или у најмању руку и најгорем случају средњег трговца. Никако кћи радника, кћи кућица и влажних зидурина. Она је кћи која куца на машини, или која безбрижно шета улицама, преживљудући своје и туђе романе онако, споља, једва видно, ретко оветно и дубоко. Зато Вера Петровић не чуди се када је у четрнаестој години буде пуке тек сретнутог официра, у пролазу, она не осећа ни гађење ни чар, она се боји детета. Нема она већ давно маште ни детињих снова, она ће да одрасте као покварена, а не као пропала. Њу живот ни околност нибу на то нагнали. Ни њена радозналост није, упутила ју је на ту стазу поквареност, она тако чудна поквареност која проклета бића (не многа) од колевке прати. Она неће ништа друго постати до ситна буржујка (од четрнаесте она, се плаши деце), ни јака. ни тврдоглава добровољна уседела апстиненткиња. Њу узимају, а увек убеђују да она добија, њу додуше и кидају, она то осећа када је сравњују са позоришном картом, са биоскопом, са постељом.
Но, опет, сна не пропада, она се квари.
Вера Пегровић дата је овде захуктало и недовршено, она иде из крајности у крајност, не из разлога што је таленат. Олге Грбић и сувише моћан. Крајње нелопичности, не као код оних тужних н подетињалих девојака. Па слободна љубав! Ја сам уверена да се не би дрзнуо слободне љубави на најогорченији непријатељ, колико је то учинила наивно непромишљено Олга Грбић. Не пита се да ли роман, назив рсман одговара кадупима и прописима, хоће се из тих 48 страница тип кога ауторка једино разговетно на првој страни помиње и приказује. Хоће се уживљавање у судбину те жене, налази се догађај преко догађаја, крушна слова н многа имена. Ове замућено, не, све збркано. Да се добије утисак, што је страшно када је писала жена о жени, има се тађење на више места за бедну Веру Петровић.
Није порнографија нешто чиме се човек може одушевљавати, није секс, секс, сакс, опијум, кревет, ноге, руке, дете и разврат, оно што треба да се добије н што се тражи од те књиге судбине Вере Петровић.
Дешавају се чуда на све стране. Све што је потиштано носи по један скамењен бол или закрвављену иронију и мржњу, не од срца. Могло би се Вери Петровић много да приговори. Није њу саломило нешто огромно; Нису њу упропастила јогунства њених принцита. Она их није имала. Проживела је п преживела Вера Петровић моменте који су гаднији него страшни, који не убијају колико унижавају,- али, зато, баш због тога и због своје природе Вера Петровић није остала скрштених руку. Удаје се она, одлази од мужа, па чу“ ва своје тело, млади се и његује (рад ју није сатро!) да буде лепша и примамљивија. И облачни дани резигнирају човека, како пе би један овакав живот могао да згади, да подигне руду на себе. Вера Петровић није то учинила. То је добро, то је боље. Ништа није смешније него упропаститељима, докавати њихову моћ. А Вера Петровић, и ако није од оних жена којима се ми сестртпноки до земље клањамо, она је ипак боља и изнад оних који су је пожудом једначили са скотом,