Pokret
378 пок
То некако себи да објасним и завршим тип Вере Џетровић, коју није дала до краја Олта Грбић. Догађаји нису оно што је најглавније. И интересује нас, најважнији – је неход. Ни људило није крајње препаћеног. Милица Костић,
Др, |, Богић: Лекари и заштита рада у рудницима, (Ан: жета о условима рада У рудницима). 56 страна. Дена. 15 Динара, за раднике 10 Денара. — Ова вњита садржи једно прелавање које је Др. Г. Бопић одржао на годишњем сокушу ње = гозловенскот Лекарског Друштва“ у Загребу, 1924. године. Поучен судбином своје раније ашксте о „Заштити шегрта и олаштамшане у „Социјалном Препоробацу“, која није имала скоро никаквог дејства за јавно миш вење, он је ову своју друду анкету општампао у књизи да 6 спространи и заинтетика у рудвицима. Ру-
=в6ј сац ове књиге мисли да ] пре него другима. Ту помоћ, по његовом мишљењу, МОГЛИ би да им пруже на првом месту рударски лекари. Али Ру дареки лекари завнони су од рударских управа ни не молу предузимати ништа што се не би слатало са жнитереста вла сника предузећа, јер би тиме њихов положај бопо доведен у иетање: Г.-Бопић с тога налави да је прво корак који треба. уливити да би положај рудафаких радника бто побољшав бато тај што би лекари у рудницима постали државни чшновата одговорне једино Срељишњеј Инепекцији Рада за Рулерство која бн била установљена при Министарству за О0палију Политику. Шта би и како би пи лекари радили го вори аутор даље у својој књизи. На крају књиге налазн 06 велшки број статистичких таблица, регистара и спискова из којих се може видети од чега пате, од чега болују = од чета умиру ратници по појединим нашим рудницима. Чехссловачни број „Пољопривредног Гласника“. — „Пољоприврешни Гласник“, часотио који издаје у Новом Саду Др, Е. Поповић— Пепија, посветио је свој мартовеки двосрој ољетривреди Чехословачке Решуолике. Број је попуњен рату чешких пољопривредних стручњака и доносн велики ј фотографија, нашрта, статистичких таблица ш т. д. Са држај броја је овај: Предговор. — Др. Влад. Брдлик: Пољопривреда у 4. 0. Р.— Др. Б. Рајх: Пољошривредне школе и настава у 4. 0. Р. — Др. Јар. Соучек: Пољопривредна иилу гтрија у 4. 0. Р.— Ј. Шимунек: Ивустрија пољошривред-
ни стројева у 4. 0. Р.— Др. Лад. Фр. Дворжак: бадругарство у чехословачкој пољопривреди. — М. Криштоф: Аграрна реформа у 9. 0. Р. — Др. А. Конечни: Организација. семенарства у 9. 0. Р. — Ј Дворжачек: Шкономоке везе ОВИ 6. Х. 6. = Др. Фр. Жишка: Значај Праштког Велесајма за ју товловенског земљорадника. — Белешке. — Овај број „Пољопривредног Гласника“ стаје ван претплате. 12 Динара. Претшлата на лист је 180 Динара тодшшње. Уредништво: Новт Сад, Шетра Зрињеког улица, број 2.
___ Мартовески и априлски број „раннарства“. Број сачописа - Банкарство“ за март посвећен је нашим економским односима са иностранством. Уредник „Банкафетва“, Г. Ј. Ст. Коенер, написао је увод серији чланака који 66 налаве у броју и који су на пера страних стручњака. Ј. Шаапталески и Одов Пара дали су чланке о вези и односима између наше земље и Чехессловачке, Слава О. Рамадановић и Др. Лава · Бајнћ чланке о економеким односима између Немачке и наше Кра љевине, Мако шл. Хофинтер, Максим Красни—Кразин, Рудолф Штајнер ш Макс Шаван чланке о Аустријском капиталу п његовом интересу за Јутославију и Балкан; затим долазе чланци о односу између Француске и наше државе (Боривој Б. Мирковић), 0 будимпештаноком велесајму _ (ДР. Г. Сплађи), о потреби Американако-Југословенске Трговачке Коморе и Наролне Банко у Њујорку (Константин Јокомовић) шет, д. — Атрилеки број посвећен је уславном проблему заштите улагача код наших новчаних завода и доноси преко песет одговора на анкету о сигурности п заштити штедних улога коју је редакција овог часописа расписала пре два месеца. Одтоворима шретходи чланак г. ЈБ. Ст. Кослера: „Улога националног банкарства у стварању штедтонјица“.
Др, Емил Поповић Пвција: Како да педигнемо благостање нашег земљорадника. Нови Сад, 1925. Цена, % — Као прва свеска колекције „Предавања за народ“ коју надаје Матица Српска у Новом Салу изашла је ова, брошура Г. Е. Попови. ћа Пеције. У њој писац доказује да се жетве У Војводини могу повећати, те се на тај начин може подићи благостање земљорадника и објашњава како се то може п отићи: разумтим храњењем биљака, употребљавањем бољег семена, одвод“ њавањем · подволних површина земљишта ни тд. Али. као
56
Рет
главни предустов оваком раду на побољшању олагостања шисаш истиче потребу стручног образовања пољопривредника. без кога не може бити отвајкног натретка.
Прилози за психологију детета, први = Прошло месеца појавио се први број једног новог часописа, под уредништвом нашег сарадника Г. Др. Бранислава Крстића, професора. Пиљ је овог часописа, као што се већ на имена његовог вити, да прилозима о попхолотији детета наше расе, студијама о нашем детету, доприн нешто упоредној хологији детињства. Покрет је несумњиво од значаја за психолошшку науку а имена уредника и сарадник јамче да ће чаеотие бити добар. Већ овај први број донсен чланке веома занимљиве п вредне патње. Његов је сад ј: Уводна реч (Др. Д. Рајичић), 0 несвесном п душевном животу детета (Др. Б. Лоренц), Тенденција да унутрашњим посматрањем
бр
код извесне деце (0. Поповић), Значај посматрања школске
деце три избору позива (Н. Завиштић), Штернов упут за поосматрање говора нормалне деце (превод, увод и коментари од Др. Б. Кретића), Томоснови „Нортумбеландски тестови за иопитивање интелигенције“ (Б. К., Оцене п прикази. — Овај стручни пеихолошки часстис излазиће тромесечно. Тодишња претплата 90 Динара. (ва студенте и ђаке 60 Динара). Претплату слати Г. Николи Зартишићу. професору, Беопрат, четврта мушка гимназија.
Књижевни преглед „Мале Библистеке“. — У ослику ме сешног часописа, на 16 страна малог фермата, почела, је књажара И. Ђ. Ђурђевића да шадаје Књижевни Преглед „Мале Библиотеке“. Јо би у ствари имало да буде васкрсавање негдатшњер „ријетлела“ који је излазио, као додатак „Малој Биолиотешни“, у Мостару, под уредништвом Риста Кисића. Само пок је „Пријетлед“ био минијатурни часопис који је садржавао критике, преводе, некрологе, масу бележака и пратио пажљиво књазкевни живот код нас и на страни, овај данаш-
њи „Књижевни Шретлед“ је много више, скоро искљузшво, рекламни лист књижаре Ђурђевића. Уосталом, по првом
броју можда не треба судити. Шриродно је да издавач хоће на првом месту да говори о својим издањима, и овај рој, као јубиларни број 0 двадесетнетоголишњици излажења „Мале Библиотеке“, посвећен је њој. Идући бројеви салржавађе можда више нашиса из књижевности усшште а поред њих, у трповачком интересу самог књижара, мало дискретнију иу толико ефикасницу рекламу. — Да додамо још ла смо са заповољетвом приметили да у описку надања ЈИ 5 Ђурђевића више не фипурише Рђави превод · Бодлеровог „Цвећа. зла“. Ако се књига распродала то је штета за читаоце, а ажо је т. Вурђевић сам повукао (што мислимо да је сучај) тај акт књижарске савесности може да му служи на част.
Најбрже и добро научити стран језик. Метода ЈБубомира Лотића. “Свеска прва „Опште библиотеке“. 32 стране. Цена 2. — Београдека подавачка књижара „Светлост“ токрењула је под називом „Општа библиотека“ једњу малу колекцију дела
различитог садржаја потребних ширим слојевима публике. Ка ]
о прва свеска те колекције пзашкла је Метода за учење страних језика од Г. Љубомира Лотића. Књита садржи два дела: у првом је излагање већине до сада познатих метода, (Тувен—Лантгеншајт, 'Сандере, Поливлот, Берлиц, Гастеј Ото Сауер и тд), у пругом излагање методе самог птеца. Брошљура је занимљива и вреди је прочитати; тачних опажања у њој има доста, само аутор није увек био довољно пажљив при излагању својих огтоли. Један цео парагтраф у његовој ветен, на пример, гласи овако: „г. Спран језик може учити понео и сам без наставвшка. То може чинити само човек јачег образовања, ко зна поптуно и добро ивговор тота страног језтка, ко имга тоттуно тојувдан критериј да може да одени правилност говора на том језику и ко може сам правилно ла саставља _ реченице на том језику. Ко нема овога поуздања и ове спреме, нека не отпочиње сам да учи.“ Пошто 40век који тек почиње да учи један језшк поред све своје интелигентије не може да она „потпуно и добро“ изговор тог језика и пошто онај који зна сам правилно да саставља, реченице на једшом језику у ствари већ зна тај језшк тако да се пверов. рад од тог момента зове усавршавање а не отпочињање учења, то овај пасус, дакле, вначи 060: „Кад стран језик приличио добро знате, можете га усавршавати и сами. Ако сте почетник, ни у ком случају ке учите без професора“. И збиља, у целом даљем фазлатању товори се непрестано о учитељу страног језшка па чију спрему Т. Лотић нарочито полаже. Метола Г. Лотића је, понављамо, врло занимљива п у мнотоме тачна, али брошура би требата да се зове: „Како треба предавати стран језик“. Шредаваче може миопо чему научити,
_али за самоуке није од велике користи,