Pokret
498 покрет
морју. — „Дубровачке Елегије“ су укусно издате а цена књизп је 15 Динара.
Хрватско питање. Бољшевизам и Југославија. Социјално-политичка расправа Дра Мије Радотшевића, адвоката у Загребу. Загреб, 1925. Цена 20— Динара.
Неимар, масонски часопис, број 39. за мај, Београд. Годишња претплата 160— Линара. У овом броју органа наших слободних зидара. објављена, је, поред осталог занимљивог материјала, и преписка о сарајевском атентатору Гаврилу Принципу у којој се утврђује да пок. Принцип није био члан нашет масонског братетва. Та констатација била би погшуно палишшна ла из пангерманске средине није потекло тврђење о ма-= сонству пок. Принципа. Јер. прво, Принциш је био непунолетан кад је извршто атентат у Сарајеву; затим, он је, на саслушању, изјавио одређено ла тије био слободан зидар. — „Неимар“ излази под редакцијом Г. Јове Алекетјевшћа им одлично је гређен, |
Књижевни Север, часопние за књижевност, науку п културу, налази у Суботици. Уредник Миливоје В. Кнежевић. Један млад суплент (пли професор) у Суботици, Т. Миливоје Кнежевић, који се још за свога студентовања био појавио са две збирчице песама, покренуо је априла месеца јелан нов часоптпе, Књижевни Север“. „Наша прва реч је вера да овај северни крај наше отаџбине може ла има свој јаван КЊИжевнии, научни пи културни живот, — штше он у шрвом броју часописа; — са том вером ми полазимо на посао... — Ми хоћемо да радимо. па ма и не ралтли, јер само онај који нетито: ради може по ла не уради: нерадницима у опште то није могуће... — Ми хоћемо да са овим пролећем започне и пролоће нашег обилатијет јавног културног живота у овом крају Овај часопис је његов весник“, Намере јелног овако одушевљеног млалот човека могу само бити симпатичне и његов рад заслужује да буде потпомогнут. Прва два броја часописа по= казују труд да „Књо Север“ буде што боље уређен. Уз сваки број часописа пле и прилог „Ђачки радови“. Часопис излази јеларел месечно и претплата на тодину дана износи 90 Динара. Препород, културно-књижевно гласило југословенских средњошколаца. Уредници: Јован Димитријевић п Мполрар Стајић. — Кад је 1919 тодине основан „Савез Јутословенских Срелњошколских Удружења“, часопис „Шрепород“ који је био гласило средњошколске омладине у ЈБубљани (основан у лотовору са београдским матурантима) постао је орган тога Савеза. 'Ол тада је „Препород“ излазио све до' сала врло нереловно. Свака тенерација је покушавала да та оживи, али ни једна није у томе потпуно успела. Маја месеца ове тодтне отет је покренут и изгледа да ће трајати. Сарадници тога часотиеа су нашци срелњошколци и часопис је памењен средњошколцима. Уредницима желимо ла истрају у раду.
Једранска Стража за месец мај лоноси као увек олабран садржај п велики број слика. Број има 82 стране по оллично је технички опремљен. .„Јалранека Отража“ излази јеларел месечно у Сплиту: претплата на толину дана износи 100 Динара, за иностранство 150.—
- Банкарство ва мај: чланци од ЈБубомиђа Ст. Костера, Лр. Милана М. Стојадиновића, Др Видапа 0. Благојевића, Др. Густава Грегорина но лр. (
Пољопривредни Гласник (1. мађ; чланци о кампањи птећерне репе, о употпеби сточне рете за техрану стоке, о пољопривреди у Лалмацији то. л. |
Југословенска Њива (1. мај; чланци ол Др. Фр. Илешића (Отритар и Штросмајер). Ло. Маријана Стојковића (Ррудименти) и Др. Грге Новака. (Два Шпемопта), песме од Зутатије Тупкаљ, Николе Лолића, по Ст. Шимића, приповетка од Дика. Шимуновића: Преглед. Ј
Народна Старина (свеска 7): Ћ. М. Ивековић: Гробови отаца: Владоје Лукат: Корестонденција (Абрахама Пенцела и Адама Барићевића; Дратомир Т. Поповић: Позоришта у (Орбији и Војводини од 1788: до 1874.: Јулије Кампф: Прилови
- А политичка, књижевна и привредна смотра. Излази сваке сузоте. П
за биографију Ивапа Швеара; Томо Омиљанић: Племенске одлике Мијака и Т.д.
Др. Милан Прелог: Словенска Ренесанса (1780—1848), Словенска, свест код Орба никада није јењала. И чим је ју 15. и 16. веку почео да се све силније јавља национализам, словенско осећање се у нас манифестовало. Затим су дошли односи са Русијом, у којима смо ми најпре утицали на Русе, па после онш на нас. Ти су односи наши са Русима (а донекле и са Бугарима) врло важни и достојни дубоког проучаваља. Словенска Ренесанса не бави се њима у великој мери. Њен шиљ је нешто мало другачији; у њој се врло иецрино, озбијвно (по томоћу многих извора говори о јављању свесловенеког осећања код свих словенских народа и о њиховој тежшња за културним ш, донекле, политичким еманциповањем од околтих завојевачких народа. У том смислу књига је пуна пајдратоценијих података који су положени строто научио, без пуштања шишчевог у разна расправљања и 54кључке који би га могли одвести на погрешне путеве. Ипак нам изгледа да су одељци о Орбима ти Русима могли бити израђени пецршнишје и више шродубљено, онако лако је то урађено са аустријским Словенима, Хрватима т Чесима (наро-
чито. 5с9!,
ВИЈЕКА УЗ СЛИЊУ НА 388. СТРАНИ
У последње време се 1 код нас више почиње радити
на. озеивљењу то треношењу им у савремену уметничку дела пост амтевтичиост старог српског стила.
Миоти остати средњевековних грађевина наших тек
су у најскорије доба близе упознати. Сада тек настају сту-
6 " Слика коју на страни 955 данашњега броја доносимо,
тредставља замишљену рестајурашију унутратњег простора.
једне од највеличанственијих Немањиних цркава — Бурђевит Стућова више Раса (Новога Пазара). Цела грађевина. је ланас потпуно у рушевинама и од овога кубета— које је својим унутарњих украсом најлетипе архитектонско решење на земљишту свеколике византијске уметности = једва још остаје тратова:
БЕЛЕШКА УЗ СЛИКУ РОСПОЂЕ ХАРЈЕЈ -
Т. Михаило Миловановић, академски сликар, био. је љубазан да нам, поред друге две своје радње чије репродукције поносимо ~“ овом броју, стави на расположење 5 слику Г-ђе Харлеђ, коју доносимо на стр. 895. Велика добротворка нашег чарола, племенита Госпођа. Харлеј, сестра маршала Френча, погинула је у Битољу 22 фебруара 1917. тодине погођена бугарском гранатом, оставивши незаборавну успомену Орба на своје самарићанство. и
НАПОМЕНА У3 ПРИПОВЕФКЕ | -ВЕ ПЕЊУ РЈ
Шрпповетка Г-ђе Верке Шкурле—Илијић, „езина Мапугља“, одштампана у 4750. броју „Покрета _ (стр. 389. до 345.), била је првобитно намењена затребачкој Аритити. Пошто је „Критика“ престала излазити, њен уредник, Т. ЈБубо Визнер, прелао је рукопис приповетке Г-ђе Шкурле уредништву „Покрета“ ла та објави. — Приповетка Г-ђе Шкурле Лазарева Вешала“. коју доносимо у овом броју, била. је намењена „Мисли“. Рукопис те приповетке имао је несрећу а се плагуби у редакцији тог часописа пол 1921. год. и Тђа Шкурла била је приморана да. по сећању, шреприча своју прва притовету по да је, такнадито, ла У решталоцији Коју објављујемо. У ПЕ
“
Претплатницимоа И УитОоциМо „Покрета (Овим бројем завошава се друга књига часбписа „Покрета“. У будуће, „Покреш“ ће излазити као дневни лист. 55. број „Покрета“ (први број дневника) изаћи ће 25. јуна т. 2.
ретплата нзоа
годину дана 200:— Дин. за пола године 100— Дин. —, за четврт године 50: —
Дин.— За иностранство: 400'— Дин. годишње. Поједини број 5:— Дин, пао струки бројеви 10'— Дин. Огласи по тарифи. Уредништво и Администрација „Покрета“, Косовска 1, Београд. Тел.: 35-05. Власник и уредник Мирко Цветков.
1]