Policija

268 Деца остављена сама себи постају злочинци

Жалосна и страшна судбина деце и дечака, који су остали без васпитања и надзора родитељског, било што су им родитељи помрли, било што су се они одрекли ове своје дужности, нагнала нас је да о њима коју проговоримо, да би се ко нашао и за њих се побринуо. Колико ли је овако остављених постало злочинцима од занатаг На ово питање тешко је дати тачна одговора; али се с болом у души може рећи да је таквих. већи број. " Таква жалосна судбина постигла је ових дана браћу Момчила и Владимира Верговића и Љубомира Петровића, које је један од квартова Управе града Београда похапсио због више крађа. Момчило и Љубомир су дечаци од својих осамнаест година, а Владимир је у петнаестој години. Момчило и Владимир су без родитеља. Мајка им је умрла, а отац им завршава дане у пожаревачком казненом заводу. Љубомир има матер, која није довољно уложила родитељског труда у одгајивању и васпитавању свога детета, те је, може се рећи, остављен самом себи, скренуо с пута поштења. Ето, та три дечка, који нису били среће да их родитељи спреме за ваљане грађане, напуштени од друштва и државе, извесно да ће завршити свој живот у казненом заводу. Ко зна, какви би они поштени грађани били, да их је ко прихватио, кад су се нашли на улици и упутио на пут рада и поштења!

Кад су се тако једнога дана нашли на улици, глад их је натерала, те су руку пружили на туђе и постали случајним злочиндима. После овога дошао је затвор, у ком су имали да науче само оно што је рђаво, налазећи се у друштву злочинаца од заната. Изишавши из затвора нису могли напред — у поштен живот, већ назад — у своју проласт, јер их нико није хтео примити, пошто су већ били декларирани као рђави. Гдегод су потражили службу речено им је да се зна да су неваљалим да их зато не сме нико да прими у службу. Ово нам најбоље показује колика је штета, што се објављују имена и оних, који су постали случајни злочинци.

Једнога зимског дана они су се пријавили једном. кварту и затражили уточишта, велећи, да не могу више живети, јер их нико неће да прими у службу, па ако их и кварт не прими, да онда опет морају у крађу. Да не би били од штете по друштво