Policija

209

цији било само лекарско и полицијско питање, али, на жалост, "оно је најмање то, и полазећи са погрешне основе, разуме се, да је г. Крстић дошао до погрешних закључака. Разуме се, да ја ни најмање не спорим познавање проституције г. Крстићу, ја шта више мислим, да он има опредељеније резоне него многи од лекара који врше преглед на тим женскињем, јер га они врше по шаблону без икаквих других размишљања, да ли то што вреди и чему све то води. Прво је погрешно мишљење г. Кретића што он очекује од лекарског прегледа неке користи, а те користи у ствари не постоје. Лекарски прегледи не вреде ништа, они могу само да утврде за понеке женске да су болесне, али они не могу да утврде ишкад за остале да су здраве. Кад лекар напише у санитетској исправи неке проститутке или у отпусту из болнице, да је здрава, не значи, да се одње нико неће заразити; шта више, свакодневна је појава да се онај који први наиђе код такве лекарски „здраве“ женске зарази шанкром, трипером или сифилисом, па шта је онда вредео онај лекарски преглед Ништа, као да га није ни било! Сем тога, проститутке се не могу излечити у болници, јер би онда лежале месецима тамо, него се само залече и чим изиђу оне опет могу да заразе. Па, пошто тајних проститутки има врло много, можда 2000 у Београду, а све су оне готово без разлике заражене, где би их држава сместила, кад би их све похватала и ко би издржавао толике болнице где би било 2000 проститутки; а и то не би помогло, јер би напољу остали болесни људи који би заразили друге 2000 и т. д. Дакле, лекарски преглед не само што не би вредео ништа и што би био немогућан, него би био још. и од штете.

Поред тога ваља имати на уму да на јавну проститутку долази већи број посета него на тајну, док јавна има некад дневно по 10—20 па и 30 посета, дотле тајна има само једну или две, а то много значи за ширење заразних болести; од јавне се могу посведневно заразити неколико људи, а од тајне само један или двојице. = 24 5

Из тога се јасно види да стављање тајних проститутки под санитетско-полицијски надзор, у погледу здравственом, нема никаквог смисла, тај надзор је могао онда бити кад се мислило да су венеричне болести, болести сасвим покварених људи, али ми данас знамо да су то болести и најневинијих људи и деце, сем тога пре се није знало да је сифилис заразан и кад је заразан и т. Д.

Друго је погрешно мишљење г. Крстића што он не би био