Policija

08

граду још само. грбачама људи, као и грбачама животиња, могу преносити терети до стотину кила.

Међутим, да би те дивљачке слике нестало с улица београдских, довољна би била само једна наредба полицијске власти, која би имала од прилике овако да гласи:

(Сви самари београдских носача имају се у року од, рецимо, месец дана, спалити, и само ће се задржати један, који ће се послати каквом музеуму на чување.

Ко после тога времена хоће и даље да буде носач, услужник (Пјепзштапи) има набавити себи једне двоколице за преношење терета, и сваки од њих мора имати на себи један хаљетак извесне боје и извесног облика и прописну капу. И облик двоколица и хаљетка и капе показаће се сваком у Управи града Београда.

И с том малом наредбом већ би било једно дивљаштво мање по улицама Београда.

Други пример: наши тако звани таљигаши.

Ми молимо свакога брата Србина и београђанина да нам каже, има ли и једног међу њима који не задрхти бар једаред недељно на помолу појаве што се у Београду зове таљигаш, то јест: на појаву кочијаша, таљигаша, на појаву онога инструмента што се зове таљиге, и појаву животиње коју зовемо таљигашки коњ!» -

Гледати прљавеж тих људи, гледати раздробљеност тих кола и гледати муке оних изгладнелих и полуцрклих животиња и не задрхтати, у истини, могла би бити само каква патолошка појава.

Ако има слика са улица београдских које нас. морају пред= стевљати као некултурне, то су зацело слике наших, тако званих таљигаша.

А и тих фигура нестало би после само једне мале наредбе полицијске власти, коју би полицијска власт била вољна дани у дело. изведе, и која би, од прилике, имала овако да гласи.

(Од данас па, рецимо, за два, три месеца, ко год у Београду хоће да буде превозник (или ма какав други израз, само не та“ љигаш) тај мора, да, по моделу који ће видети у Управи града Београда, набави кола, амове, један хаљетак, без којег неће никад смети поћи на посао, и прописног, здравог коња.

Даље би се у тој наредби могло ово рећи:

Ко нема довољно средстава да, као исправан превозник,