Policija

— 365 =

набави себи што му треба, тај нека себи тражи други посао. У Србији као што је познато нису баш сви људи: митрополити, државни саветници, ни генерали, па према томе, не могу ни сви они, који немају услова да буду исправни превозници, бити превОЗНИЦИ. - -

И тако би и друге слике нашега дивљаштва нестало с улица београдских. -

Трећи пример: наше фијакеристе. -

Као што је познато: Управа града Београда поделила је све београдске фијакеристе на дневне и ноћне. Дневни јоши мо- | рају бити нешто мало исправни, само имају права да буду неучтиви и да уцењују људе, а ноћни поред тога, могу и иначе како хоће. :

Могу и имати нешто налик на коње, и на фијакер, и на амове; могу бити трезни, а могу бити и пијани; могу имати читаву руду а могу је имати и скрхану али само увезану, и ти, и такви ноћни имају чак права да наплаћују ноћну таксу, која је два пут онолика колика је дневна.

А и те слике нашег оријенталства могло би нестати на просту наредбу Управину која би гласила: да сваки фијакерист мора на видном месту држати и дозволу да сме возити, а што би за све нас био доказ да му је возни материјал исправан, и таблицу с таксама за све могуће вожње. |

АКо би случајно наша полицијска власт хтела да узме ма и у најповршнију оцену ово што смо овде изнели, ми јој се ево нудимо, да одмах сутра дан по забрани самара, 0 свом трошку екипирамо једног будућег носача — превозника.

Кафа у канцеларијама.

По нашим надлештвима, нарочито полицијским, постоји један доиста врло ружан обичај. Службеници сами или са гостима, за време канцеларијског рада, у својим канцеларијама пију кафе и пуше. Обично чиновник, кад дође, поручи себи кафу, а после, преко дана, то поручивање бива наизменично, како публика долази. И да би се задовољила та одомаћена навика, у сваком надлештву има по један служитељ, у Београду у поли