Policija

439 —

ње. Оно већ није могло да иде и јако је прозебло. Њега «ам оставио у ходнику поред фуруне да се мало огреје“.

— „А где си их нашао 2“

— „У близини кафане „Код шве буле“. Баш кад сам био испред оне бакалнице на ћошку, чуо сам неко певање. Глас је долазио из непосредне близине, али нисам видео никог. Пред бакалницом беше један велики дрвени сандук од еспапа, и мени се учини као да глас долази отуда. Кад сам пришао сандуку и завирио у њега, видео сам у њему двоје деце. Оно мушко лежало је на крилу ове девојчице и она га је била обгрлила и певала му: „ „Спавај, бато ! Спавај, злато“ “. ја сам их онда извео из сандука... =

= „А да ли знаш чија су то деца 2“

— „Знам. ја сам већ неколико година са службом при кварту дорћолском. То су наход“.

=— „Брат и сестра 2“

— „Не. Ова старија нађена је пре четири године испод једне рибарске тезге на рибарској пијаци, а оно мушко не знам где је нађено, али обадвоје дала је општина на старање неком Мијату тестерашу, што станује одмах испод кафане „Код две буле“, у тако рећи једној кочини. То је неваљао човек г. пи_саре, древна пијаница. Он и његова опака жена немилосрдно поступају са овом |јадном децом. И ако примају од ошитине помоћ за издржавање и негу ове деце, ипак су она само онога дана сита, кад им која добра душа из комшилука пружи парче хлеба. Ето, пре два дана потукао се са женом и направили су страшан неред, те их је кварт казнио са по пет дана затвора, и одмах ухапсио. Сад су у затвору“.

—___У затвору, а депас

— „Сигурно се од тога дана потуцају по улицама, друкчије се и не може објаснити што лутају и спавају на улици по овоме ужасном времену“.

= „Тако је. Имаш право. Али шта да радимо с децом“

— „Па, нека их за вечерас у кварту, јер су деца и иначе ужасно прозебла. Оно мушко није већ могло да иде, и пало је баш ту пред квартом, те сам га на рукама донео горе, а сутра треба писати општини да их одузме од тих неваљаних људи и да их преда коме који ће имати више срца за ту бедну децу“.

__— „Имаш право“ рекох стражару. „Тако ћемо и Улинити. Иди сад на своју дужност“.