Policija

03

Она ствара окружне при»оце, вотирајући редовне им гахредне ирирезе, који су главни жавор окружних прихода, као и зајмова. Она тако исто вотарг м расходе. Нарочито она С буе део, са којим ће участвовати округ у радовима, који треба да се изврше о заједничком трошку округа н општина или вржаве и округа.

Окружна скугиштива стара се о освивању и оргазузацији равних добротворних служби: за умноболне, за јавно старање о деци, о бесплатној лекарској помоћи, и све остале службе јавног старања о старима, изпемоглима и т. д. Уз то рукује свима заводима и установама установљеним у овоме циљу (чл. 456). Напослетку ова решава по свима предметима за које је поввана да решава онима или уредбама по по свима пред" метима, који интересују округ, а које изнесу на решење начелник или зланови скутинтине (ил. 48).'

решења окружна скупштина даје још

јектима за И модификације штина, као и за одређивањг места вних јединица. Уз то она даје своје њима, које би министри потражили

(>

“|

своје мишљење п округа, срезова, кан седишта ових 2 мишљење по с: од ње (ал, 50).

Окт

БИ

може преко свога председника упуам министрима рекламације, које би су округа. Она може ивјављивати меким питањима и питањима опште им пајаве политичких жеља њој су из-

>

биле У своје , админи рично : окружна скупштина из своје среоново бирати (чл. 2 и 69). Председа, народни посланици и сенатори не могу бити чланове овог одбора (чл. 70). Он бира свог председвика и г секретара (чл. 71). Интересантно је

у од 1870 председник одбора био његов 70 било О Е тако зато; што се ло на тај полом начелнику. Гек иружни одбор

дине. Ови се ме

тада бојал мај 1 лиц у закону, по»

из своје Н ине | ра предсеввика. Окружни одбор има две врсте атриб 1: вне, које су