Policija

— 244 —

Ми смо убеђени да ће горња необична и интересантна објашњења пробудити код многих културних читалаца листа масу нових тема за размишљање, које ће ићи само у корист наших племенитих и облагорођених колега из прекоморских. даљних земаља. -

После овога неће бити никоме од нас нејасно од куда код енглеске публике толико поверење према полицијским орга-

нима при вршењу службе. Н

_ ПОЛИЦИЈА НА СЕВЕРНОМ ПОЛУ

један канађански лист доноси ' следеће: Двојица мисионара. из Канаде пореклом Французи (Ру и Рувиер била су њихова имена) кретоше се 1910. год. на северни пол да би обишли Ескиме.

До 1913. год. добивали су се од њих извештаји но од тада | наста прекид. Јула 1915. год. беше испослато једно полициско изасланство ради испитивања овог случаја. У изасланство ушао је инспектор Ноз, чиновник Војт и тумач Иливинак, који је био пореклом Еским.

После врло дугог и заморног пута и провођења једне зиме под страховитим тешкоћама, стигоше полицајци у пролеће 1916. год. у једно село Ескима у близини ушћа Коперминске реке.

· Овде ништа нису знали о судбини експедиције.

Али када су полицајци продрли нешто даље на север сазнадоше да је мисија побијена од стране двојице домородаца. _ По једном старом веровању, убице су појели један део џиге– рице њихових жртава, те да тако избегну уза ННЕ од стране духова побијених. Е

један од убилаца успротивио се је с почетка полицајцима. пошто није могао схватити откуд то, да га странци позивају на полагање рачуна. Наравно да је најзад попустио на наваљивање своје околине, којој је изгледало да су полицајци заступници родбине побијених, а родбина по њиховим обичајима. има права на освету. "

Други је одмах пристао на хапшење али тада његова жена отпоче да плаче, но одмах се ућута чим јој полицајци поклонише нешто свиле и једну кутију машине (жижице).