Policija

- 206

циљ да заштите личну слободу грађана, и зато се у њима прописује да се нико не. може притворити без писменог решења иследне власти, да се ова решења морају у одређеном року слати суду на оцену, и да суд мора по њима донети своју одлуку у року од 24 сата. Све ово учињено је с тога, да би се "спречиле евентуалне злоупотребе, и створила могућност окривљеном да дође што пре до слободе, ако је невин.

Кад се ово има у виду и пажљиво проучи 5 131 кривич. поступка уочиће се лако, да он у погледу шиљања решења о притвору првостепеном суду садржи двојаке одредбе: једне које се односе на случајеве у којима постоји жалба притвореног лица, и друге који се односе на случајеве где ове жалбе нема. За прве случајеве закон наређује иследнику да предмет пошаље суду „најдаље првог дана“, разуме се по пријему жалбе, а за друге, Т. |. кад не постоји жалба пришвореног лица која се може поднети у року од три дана по саопштењу решења о притвору — да ово учини тек „чешвртог дана“.

____ Да је законодавац хтео да се и једна и друга решења, т. ]. и она са жалбом и она без жалбе шаљу суду тек четвртог дана по њиховом саопштењу, он не би имао потребе да чини ову разлику, већ би рок за жалбе и против једних и против других регулисао једном одредбом. Чинећи ову разлику, он је несумњиво хтео створити могућност онима, који се жале против решења, да што пре изнесу своју ствар пред суд, који евентуално може поништити решење о њиховом притвору. Зашто неко да лежи у притвору четири и пет дана кад може бити пуштен у слободу после два и три дана.

Ствар је, као што се види, јасна и разумљива, само о пажљиво читати закон и — мало мислити,

НА: РАЂЕНИ ЖАНДАРМИ ЗА РЕБНОСНО ВЕЕТЕЊЕ СЛУЖЂВЕ

Са каквим се елементима има да бори наша жандармерија и са каквом савесношћу и самопрегоревањем жандарми врше своју тешку службу најбоље се види из ово неколико угледних примера, у којима им је одато јавно признање с најнадлежније стране: