Policija
= 261 —
Ја их у разговорима припремах, да схвате циљ установемн начин поступка са овом децом.
Најзад 9. октобра 1913. год. известисмо званично Управу Вароши да ћемо приступити и избору деце. Али ме они из Управе предухитрише и још исто вече послаше једног дечка с којим већ нису могли излазити на крај. Нисам био код куће већ послом у вароши. Кад се враћах око 6 час. увече, видех још поиздаље пред капијом да стоје у групи надзорник, који беше гологлав, куварица са прекрштеним рукама под кецељом и момак. Извирују се и погледају уз пут горе ка Зеленом Венцу као да изгледају некога. Преко пута од њих гораше велика улична сијалица, те још издаље приметих да су унезверени и заплашени као да се нека велика несрећа у кући десила.
Убрзах кораке. Али што ближе њима то ме поче страх обузимати а ноге чисто издавати. Што ћуте, што стоје као укопани и тако страшно гледају Па ова мала рошава куварица са овако прекрштеним рукама под кецељом!
Стигох до њих и таман да изустим: шта је, шта се десило кад они сви троје одједаред шапатом процедише: „дошао је“. Но шта је то сада Многе ми мисли сенуше у глави. Ко је дошао Зашто је дошао Говорите!
„Па наш први ђак дошао. Два су га жандарма довела, па
га оставише и одоше. Хвала Богу, веле, када има још неке бу-_
дале, да хоће да нас одмене!“
Но сада се и мени ноге одсекоше, срце поче јаче и брже лупати. а у грлу се осети опорост и сушење као кад је оно човек у страху и опасности. Дакле дође најзад и то. Дакле је ипак онако како ми говораху пријатељи. Види само како су се ови уплашили, Међер је заиста страшно. ·
Они пак стоје и мотре свеки мој миг. Она ме три пара очију просто пеку. Би ми заиста нелагодно. Но после ових
првих мисли навреше друге. Па шта је2 Дошао, дошао, па ако '
је, то сам баш и чекао за толико, сада ћемо да видимо све, Ови троје чекају да виде што ћу ја чинити. Зато куражно на· пред. Насмејах се и чисто весело пођох напред карајући их уз пуг: „Шта сте се кога ђавола тако уплашили и скупили се на капији и изгледате, као да сте све погубили.“ „Где је дечко 2“ "Они и даље уплашено иђаху за мном као на прстима и