Policija

постала је као епидемија. Синови најбољих породица арнаутских, дотле лојални богати домаћини, оставили су своја села и пошли за ћелепиром и празном славом да се прочују, истакну и да Србима зло учине. Све је то било у толикој мери да је наш повратак затекао једно келекшивно, солидарно сазнање код Арнаута да код њих и нема некрива одрасла мушкарца према нама! У

· Наш васкрс за њих је било највеће чудо којему се нико тако није као они изненадио. Видећи да немеју куда, фаталистички резигнирарани, они су овај чин примили као казну божју и, одани својим породицама, стојички су чекали по својим кућама и селима да буде шта ће бити, верујући да ћемо ми опет бити човечни и поштедити, уз примерну одмазду, њихове породице и њихова огњишта. Стога су многи властима понудили своје услуге, а Азем-Бејта дотрчао Кости Пећанцу на Рудник да му помаже у походу на Пећ и Жљеб.

Ето баш у овом тренутку наше власти нису биле, или нису могле бити на висини увиђавнога схватања положаја. Напротив баш сад је учињена кобна грешка: — уместо да се покупи оружје, које би се без сумње без икаквога противљења предало, војска је кроз крај само пројурила; Азем-Бејта и други припасаше сабље, почевши да се шеткају по арнаутским жупама и нашим варошима као неки ослободиоци и заслужни Људи за отаџбину; за поверенике се почеше узимати и они који су до јуче качаковали и, отпоче серија мажења. преговарања и стварања пријатеља држави на један онемоћали начин као што су радили Турци за Абдул-Хамидове владавине.

Услед овога убрзо је код Арнаута настала реакција. Они су се као почели стидети својега ранијега страха, учини им се као да се још бојимо, да смо државно слаби, те наново оживеше песме о великим њиховим одметницима и њихов менталитет доби још један разлог да се качак појави, још јачи, још израђенији, него што је дотле био. Ту је рођај савременога качака, који је у пуном психолошком и традиционалном континуитету са старим. У

Што је даље било за ове две године то је само помогло његову данашњу формацију. Тек традиција, менталитет, угледање на старе качаке, мржња на нас, страх од евентуалне судске одговорности, наше мажење и промах на првом кораку