Policija

=- 560. —

легли су у основу онога што је даље следовало. Одуговлачење-

закључења мира и одређивања граница, разни покрети по Туп-- · ској, допирање гласова о бољшевизму, наша унутрашња несре· ђеност, политичка борба, рђави гласови о начину изградње наше нове државе, уз подлу помоћ италијанске пропаганде и панисламскога намигивања из Турске, — све је то допрло у арнаутске куле, и њихор мозак то прима само у оној боји како срце жуди, а ова је психолошка особина код Арнаута тако јака да је фатална за њихово отрезвљавање и напредовање, да чак прелази у психозу, јер они свакога часа очекују "слом света и долазак цара (турскога, наравно!) на Косово, да. коначно удари сабљом међе између кривоверних и правоверних.

При оваком психолошком стању није ни мало чудно што слика Исе Бољетинца и Барјама Цура лебди стално пред очима свакога Арнаутина и креће га да буде качак као и дивљега. Кавкасца приче о атоманима абречким. Азем-Бејта хоће да. паше сабљу, да јаше хата, да води барем педесет друга, да има куле и слуге, да прима госте као кнез и... ништа да не. ради. Он хоће да га позову у Београд, да му даду барем пуковнички чин и апанажу, али да га не питају шта је дотле урадио према оној „ђе пијем, ту да ми исплатиш, ђе убијем. крв да ми не тражиш“, па да се врати у Дреницу, да му се начелници клањају, а он само милостиво да заповеда да се не узимљу регрути, да се не одређује кулук, да се не глаћа порез и да се „ви не мучите с простим Арнаутима: ја ћу им судит!“ — Садик Рама опет хоће плату и да му нико не привири у кнежину, сам ће да пашује. Мехмед Коњух опет мисли да није у Лабу слабији од Бејтовића у Дреници. — Бећир Реџа мисли да је у Метохији јачи од обојице и тако даље, тек свака жупа, свако село избацује по једнога са оваким кнежевским апетитом,. те је сад настало једно право утркивање. јер мисле да је тако нешто могуће и да ће нас најзад присилити. Кад се ово не пружа, одговор је — качак, одметник.

И они ничу као печурке. Кад ко добије судски или административни позив, он иде у качаке, а такође кад се позове: У војску, кад је нешто незадовољан према општини, кад му неко шапне да се на њега мотри и просто — кад му се досади да једе свој хлеб и седи код своје куће. Ствар је дошла дотле да качака не би било (кад би се оставило њиховој вољи).