Policija

ОНА ~

распета на крсту мучеништва — чика Љубинко је већ стар и изнемогао, узео штап у руке и пошао да избегне гнусно ропство, вараклајисање аустријске културе... и у ПУТУ старошћу истрошен, а нарочито душевно утучен због пропасти онога што му је најсветије, он је постао, тренутно само робом, постао... и брзо за тим очи склопио, у почетку шеснаесте године, и уклонио са овога света, пун горчине у души својој...

Успомена на овога доброг човека пуног рада, енергије, милоште и пријатељства, патриотизма и љубави према ближњима, остаће међу нама до краја нашег живота, јер ћемо се радо сећати нашег доброг чика Љубинка — чија дела у песми и прози остају за векове у нашем народу.

Мих. М. Ђокић.

ЖИСТАК

Божо К. Маршићанин

АВАНТУРЕ ЈЕДНОГА СРБИНА

жалосна али истинита слика

Он је био дете отмених и образованих родитеља. Родио се у једној нашој окружној вароши, где му је отац био виши државни чиновник. Звао се, рецимо, Драгољуб, али су га у детињству, из милоште прозвали „Драги“, па га, од тада нико под другачим именом није ни знао.“ Од самога рођења, тако рећи, на њему се опажао необично жив темпераменат. Отац му, врло паметан човек, назирао је по томе, да ће му ово дете задавати много брига, па се још за времена беше одлу-

чио, кад исто стане на снагу, да га што строже држи. Но стро-,

гост родитеља, који је при том врло често путовао по округу а и иначе се у кући својој мало задржавао, остала је без очекиванога резултата. Кад је Драги ступио у гсновну школу, и докле год се у њој бавио, за време од те четири године сматран је, без подељенога мишљења, међу најнесташнијом децом за најнесташнијега. И, само да је закон о основним школама допуштао, извесно је, да би небројено пута из школе отпуштав био, без обзира на то, што му је отац тако угледан човек био.

1 Ни његово право име ни име његовога оца не доносимо из по-

штовања према сени овога честитога српскога чиновника. ; 5 Писац.