Policija

= 206:

који је притом и нешто света видео, и сви савети и сва нападања очева да престане одавати се авантурама, остали су без успеха. После краткога бављења у родитељској кући Драги изнесе оцу своје намере о будућем животу, са којима се отац није саглашавао. Услед тога отац тада одлучно даде сину на знање, да му у будуће неће давати никакво издржавање ако не хтедне ступити у трговину, где му је он нашао место. И Драги тада напусти кућу и ступи у једно путујуће позоришно друштво.

Позоришни живот свиђао се Драгоме. Онај, који је, вероватно, сневао да буде: Краљ, Први. Министар, Милионар, Ђенерал и томе слично, лако је на позоришним даскама долазио до ових циљева. Волећи овај посао, он се свесрдно одавао глуми и показивао доста успеха и талента. Но немиран и несталан, какав је по природи био, променио је сва наша путујућа позоришна друштва и на измаку друге године свога глумовања успео је да буде примљен и у наше Народно Позориште, Глас о његовој глумачкој подобности беше стигао и до његовога оца, и овај, рад да сина изведе на пут и осигура му _ будућност, па макар и на овом пољу делатности, предложи ЛДрагоме да га пошље у коју глумачку школу, у којој би се за глумачки посао што боље спремио, на што Драги пристане. И тако о трошку очеву отиде у Беч, где се упише У ДВОГОдишњу школу „Ошо“. Међутим по свршетку ове школе, беше га напустила жеља за глумовањем, и вративши се поново у Србију, стане наваљивати на оца да му помогне издржавањем, те да сврши какву другу школу, што је отац одбио. Онда он, са нешто трошка што му је мајка дала, оде у Бремен, одакле се навезе за Америку. Америка га је занимала половину године, а после овога времена врати се у Европу и у повратку задржи се неколико дана у Бечу.

Као што је већ поменуто, од природе бистар и окретан, притом прилично школован, са шлифом добивеним од дружења са отменијим личностима и путовањем по свету, Драги је привлачио на себе пажњу као врло употребљив младић, од кога се може имати користи. Бавећи се у Бечу и одлазећи у гостионицу која носи назив „Аустријски Двор“, где су се, махом, стицали Срби, он паде у очи једноме средовечноме човеку