Policija

– 736. —-

номе да бира којом казном он хоће и која му се свиди да га полиц. власт казни. Законодавац прописујући за једно дело две казне, имао је за циљ да полиц. власти по своме нахођењу и убеђењу досуди једну или другу, према томе којом ће се од ових двеју казни постићи циљ кажњавања, а с обзиром на лице које се кажњава, како би та казна постигла свој циљ дефакто утицала на осуђенога, учинила да он осети, како се неби усудио и други пут исту кривицу учинити.

Какав би утицај имала на пр. новчана казна на једно добро ситујирано лице, које је у стању да плати и сто пута већу казну и сто пута једно за другим, ако би га полиц. власт казнила на пр. за дело из 8 326 к. з. Казао би и казује: „нека полиција кажњава, ја имам да платим и платићу“ — а како би на њега утицала казна ма и једног дана затвора

Да ово неколико редака публикујемо нагнало нас је и то: што је један од гг. Окр. Начелника из нових крајева, када је од њега по овом питању тражио објашњење — упутство једар ср. начелник, званичним путем одговорио и наредио ср. начелнику да пресудом досуђује обе казне и да осуђеном остави право да бира на коју казну жели да буде осуђен.

На ово питање одговарамо:

По 5 39. Казненог Законика: „Никаквог кривца није слободно осудити на друго што, осим оних казни, које су овим закоником прописане (5 12.) Исто тако има се свака казна тачно по закону према величини кривице определити, а никад строжије ни блажије, нити је слободно једну казну другом замењивати, осим случаја гди закон МЕРЕ допушта, па и онда не друкчије, него како закон каже“

Кад се овим законским еони изречно наређује, да се ' казне имају опредељивати шачно по закону, онда тако мора и да буде, и где год су у законику предвиђене обе казне, односно, где год је казано да кривац подлежи једној или другој казни, где су, дакле, она самим закоником изједначене, у пресуди се морају изрећи обе ове казне и осуђеном оставити право избора између њих. |

Цело ово питање нема, у осталом никаквог практичног значаја с обзиром на 55 15. и 16. Полицијске Уредбе, који императивно наређују да се казна затвора, досуђена за иступна дела из Ш части Казненог Законика, мора заменити новцем у

>