Policija

– а

што самом својом појавом говори: ја сем ту! —- И сасвим спонтано, и не помишљајући на заиста смешан положај, у који сам мојим питањем морго доћи, ја га ослових са „а! То сте Ви!“ — „Да, г. Саветниче, то сам ја!“ одврати ми Драги, и брзо са осмехом додаде: | | „У осталом једино тврђење, које Вам никада "нећу спо-

рити!“... | После овог првог виђења, настала су свакодневна саслушавања. — Читавих неколико месеци! На моје и мојих колега

највеће изненађење није нам Драги у истрази правио никаквих тешкоћа. На против! Изгледало је, да га нада, да ће потпуним признањем спасти укмвот, руководи на најотворенију искреност.

Његово ислеђење узимало је сваким даном све већи обим. Већ после десетак дана био сам пренуђен, да сва друга ислеђења предам својим колегама и искључиво се његовом истрагом бавим. |

На основу његових изјава, слао сам ради верификовања истих у неколико махова, наше поверенике на све стране света; издејствовао хапшење читаве масе људи, од којих је највећи део био у нашој поверљивој служби. Моја је канцеларија била стално пуна људима, који су ту фунгирали као сведоци у његовом процесу. Било је међу њима министара, ђенерала, наших дипломатских чиновника на страни, дама из највиших друштвених кругова, и кокета и добар део разних других друштвених паразита.

Ја сав већ био почео да очајавам! Бојазан, да ће процес отићи у недоглед, сваким даном је расла, а Драги са својим признањем још није био готов. И ко зна, докле би ово трајало, да сам његов необуздани темпераменат не даде целој ствари сасвим други правац. |

једног дана приметих на њему извесну расејаност. Изгледало ми је, да су му мисли на сасвим другој страни. Давао ми је сасвим погрешне одговоре на моја питања, или ику опште није одговарао.

— Ама шта је с вама, г. Драгић запитах га.

— Зашто, г. Саветниче 2

— Примећујем да сте нервозни, расејани. На шта ми слите 2 | — На шта мислим, — Мислим, г. Саветниче, на све оно, „Полвњија“ .