Policija

ПИ О

друге послове. Из тога се може створити организација, која ће . помоћи друштву да спасе уличну децу од моралне кварежи и да од њих створи корисне чланове друштва.

Државном Одељењу за Заштиту Деце по самом позиву и срествима којима оно располаже треба да припадне похвала ако узме иницијативу да организује заштиту уличне деце од моралне кварежи. Жеља за чинење добра без могућности га то врлина је; а могућност без жеље порок је и заслуживаће осуду. Чед. Митровић.

КА ПОСТАНКУ ПРЕСТУПНИКА А. Чемберлен.

Године 1876. објавио је Турински професор Цезар Ломброзо прву књигу свога дела „Човек преступник“ (Џото дејидааепје), које је створило тзв. талијанску школу криминалне антропологије. Литература по овоме предмету је од тога доба силно нарасла, јер су поставке талијанског психијатра претресане скоро на свима европским језицима, за или против; књиге које расправљају о томе предмету, броје сада на стотине, а брошуре, мање расправе и чланци иду на хиљаде. Главне одлике теорије Ломброзове леже у сличностима, које је он тражио да установи између преступника, дивљака и детета. Полазећи

_ од многобројних, поновљених проматрања неправилности, неприродности, непотпуности и недостатака тела, његових делова и органа; са гледишта анатомског, физиолошког и психолошког, Ломброзо је дошаб до закључка: да је злочинац у физичком погледу атавистичан, да је наследио облике и особине старог историског и преисториског човека. На основу сличних података, он је тражио да утврди аналогије између злочивца и лудака, епилептичара и других дегенерисаних класа човечјег рода. Овако везивање злочинаца са дивљацима и безумницима учинио је још пре појаве Ломброзова дела др. Бр. Томзн из те у једном чланку под натписом „Наследна природа злочина“, где он истиче тешкоћу да се одреди: где престаје рђавша, а почиње безумље у преступника. Односно класе преу ступника он вели: да имају своје станиште и своју заједницу великим градовима, где се они концентришу у чету полуцивили-