Policija

"— 688 —

зованих дивљака, који у гомилама пљачкају друштво. По њему, ови су се родили у преступу, у њему су одгајени, отхрањени и изучени, а навика добија нову снагу, другу природу, која се таложи преко њихове првобитне покварености моралне; од таких лоших физичких погодаба ми наравно очекујемо ниске психичке одлике; ми добијамо тако криминалне типове.

Поред атавистичког разлога, Ломброзо истиче још један други, заснован на појавама детињства. Прикупљајући у целину из Мороа, Бена, Переца и других опажања и тврђења, која. се односе на злобне и пакосне инстинкте и склоности дечје, њихову саможивост, свирепост итд, он је извршио уопшта- | вање: да се клице моралне слабости и преступа налазе на нормалан начин за време првих година човечјега живота, исто: као што у ембрију стално сретамо одлике, који су код одраслих чудовишне. Оба ова разлога, атавистични и слој из доба. детињства, Ломброзо је спојио уједно те изјавио: да се преступник, који подсећа на дивљака и пренсториског човека, може сагледати, у смањеној мери, у детету; преступник се може ематрати као нека врста непотпуног производа, који задржава. у одраслом животу обичне, нормалне особине детињства, будући је у њима спречен преображај тежња ранога живота. Међу онима, који су критиковали Ломброзов поглед о приближвости између детета и преступника, беху у прво време Мањан,. Тард, Бенедикт, Доршел и Фере. Мањан је тврдио, да деца, која, као да престављају неку врсту ембрионалног стања криминалног типа, нису била нормална, већ дегенерисана. Доршл' држи, да докле преступник има неке зсобености детета, с друге: стране, дете нема ничега злочиначкога у себи. Гард је наводио разлоге против постојања детињства, које било инстинктивно зло, напомињући да живе и питома, племенита, незаинтересована деца, исто тако сигурно, као и егоистична и злу склона. Тард, који је у истој мери добар судија, као што је философ, критикује и остале теорије Ломброзове. Без сумње, има безумника међу злочинцима, али сваки преступник против закона. није лудак; највећма дегенерисани типови далеко су од тога. да буду и најкриминалнији; доиста, најопаснији зликовци су често пута најмање дегенерисани. Ако има неке сличности између дивљака и злочинаца, прилив злочинаца из рафиноване и покварене средине великих градова скоро поништава ову