Policija

— 100 — |

% | . у сличност; подражавање (имитација) чини много, врло много, а тако исто и социолошки чиниоци. 18

Колајини одбацује физички атавизам, као узрок злочина, а тражи му објашњење у „психичком, у моралном атавизму“. По њему је преступ друштвени, социјални производ, а не биолошки. Ипак је мучно увидети, како може бити психичког атавизма, а да нема никаке врсте физичког атавизма. Тако Гарофало, један од најзнатнијих талијанских криминалога, тражи неку органску застарелост, на коју ће да заснује душевну аномалију преступа. Он сматра типичног преступника као „чудовиште моралног поретка, који има заједничке црте са дивљацима, а друге још, које силазе још ниже него што је човечја „раса“. Преисториски човек, који је живео усамљено са својом породицом, није мого имати макакав појам о алтруистичним осећањима, докле преступник, који живи од рођења у сопталној средини, хотимично неће да зна за дужвости.

Према погледима поборника социолошке школе, за које је злочин, у главном, друштвени производ, немају никакве снаге везе што их је уочио Ломброзо. По њима су главни, одлучни чиниоци у стварању злочина: околина, васпи гање, породични живот, друштвени додир, занимања, услови радничких класа, алкохолизам, ниски облици забава пи подстицања. Тако изјављује Лакасањ, главни представних Лионске школе: „Социјална. средина је она хранљива течност, у којој успева култура преступности; преступник је микроб, елеменат, који има важности само онога дана, кад нађе средину подесну да је ферментује“. Преступник по себи осредњег је значаја; он није тип, пошто И честити народ може с времена на време да испољава један или више од његових антрополошких карактера. Насупрот фатализму, који је неизбежно скопчан са антрополошком теоријом злочина, Лакасањ ставља „социјалну иницијативу“.

Други способни браниоци теорије претежности социјадних чинилаца у производњи преступа су: Мануврие у Паризу; Орхански у Русији; Пренс у Белгији; Бер и Неке у Немачкој; Моргели у Италији.

Др. Кирн из Фрајбурга овако изражава своје мишљење о преступнику: „Доиста што се тиче карактера, преступник нема ни најмање заједнице са примитивним човеком или дететом, јер у последњих је у питању још неразвијена морална

»