Policija

— 701 —

идеја, а код првога имамо посла са дегенерацијом карактера“. Преступ, у главном, није атавистикан, већ резулгат човечанских соп пбални“ а а криминална антропологија чини само једно поглавље у антропологији дегенерације. Преступници по случају су заиста, по правилу, душевно Ла али морално слаби. Преступници из страсти и навике ипак нису нарочит тип зтавистичав или детињаст. Орхански, у својој ст АЕ „Руски рес Ни зици И бој ко и: побија такођер главна нач ела талијанског криминолога. Он не налази већу сразмеру без мника међу А а нин него међу нормалним људима. а никакву типичну криминалну физиогномију. За Орханскога је преступ последица лоше социјалне хигијене. Другим речима, преступ не стварају рђави људи. већ рђави друштвени услови граде преступнике из незналица и морално слабих људи. | С енглеског, П. М. Илић

пиљештоњиилесллакоаси зелени поља.

2

УЧЕШЋЕ ПОЛИЦИЈЕ | У СЛУЖБИ КУ; ИЕ Пе АРА

Позната је ствар, да . се но полицијских чиновника састоји у главном не у канцеларији, већ ка пољу, на њеном. терену за гоњењем и хватањем сумњивих и злочиначких типова, где се он има старати о личној и имовној безбедности грађана, на одржању реда у држави. Тако смо видели, да се полиција, у свима државама јавља као најстарија и једна од првих државних установа. |

Али, поред те своје, како да се изразим стручне задаће, полицијски орган, мора да користи све остало, што би ишло у корист његове службе.

Полицијски чиновник, нарочито старешина, округа и среза, позван је, да је у што тешњој вези са народом, у непрекидном додиру. Његов ауторитет је увек поштован у народу и свагда радо виђен у њиховој средини.

И као оно свештеник што је, при весељу и при жалости увек ту, уз сељака; тако исто и чиновник полицијски треба да је тај, који ће се поред њега наћи. Полицајац је свугде и на сваком месту, где се год нађе у друштву, нарочито сељака, он мора користити њихово расположење, да згодним речима,