Policija

аи

— Место ордена... одговори г. капетан чисто јетко, —.

после мање почивке, настави:

— Ето г. докторе, слушао сам од многих поштених и не заинтересованих и чиновника и грађана, многе и лепе похвалне речи о савесној и беспрекорној служби чика Милутиновој. Кажу: био је роб у вршењу службе, а фанатик у љубави према овој веома тешкој и деликатној полипиској дужности кроз цело време његовог чиновниковања... а, сад,2 ..Добно сам још пре три дана

депешу, да је пензионисан, али, право да вам кажем, немам.

куражи да му саотштим. Плаши ме, да њу тим гласом не погоршам болест... Молио сам начелника, да га предложи за одликовање па да му тако једно-времено саопштим и одликовање и пензионисање, како би га тешило признање са највишег места за пожртвовање у служби... али... на жалост, добио сам, мало пре, одговор: „извршите послато вам наређење“ !2

ЕР. Доктор увуче врат у рамена, а шаке опуштених руку

подиже у вис, поздрави се са г. капетаном и, ћутећи, оде.. Г. капетан погледа у правцу камо сеђаше чика Милуга окрете се и погнуте главе оде у здање. · Прошло је било неколико дана. Кад сам отишао код Миша затекао сам га пред кућом... да плаче. Тета изиђе из куће забрађена црном марамом, а очи јој беху црвене од плача.

Приђе ми тета и нг говорећи ми ништа ухвати ме за руку,

а то учини и са Мишом и уведе нас у собу. У соби беху неки људи и жене; а на средини собе на одру спаваше чика Милутин. На глави му беше црвен вео а чиста — бела марама подвучена испод веса везиваше му браду. На чика Милутину“ пребачен бео велики чаршав покриваше га од прсију до, паи преко, ногу, — а свећа, увучена међу прстима, гораше му више скршћених руку. Около главе набацано много цвећа и

босиока. Огледало окренуто зиду, — прозори отворени.

Тета нас приведе близу одра.

— Спава чика Милутин, шапатом рекох тети и погледах јеш у очи.. Не боле га ноге7.. | |

— Спава, чедо моје, спава и не боле га ноге, одговори ми тета, а сузе јој сузе стижу и котрљају се низ образе. Нодиоге ме и кроз плач рече: „пољуби чедо чику“.

· Пољубих чику у чело, а за тим у крст који му лежаше