Policija

| О –

коном о радњама од 29. јуна 1910. год. Из одредаба овог и осталих позитивних закона и законских наређења излази:

1. Мирни штрајкови радника допуштшени су законом (чл. 56. зак. о радњама), а с тога се њиховим учесницима не може стављати на терет беспосличење у смислу 8 342. казн. зак. кас штио је било наређено расписом пмо 17066).

2. Сне док учесници штрајка остају у границама закона, шли док се не тражи њена интервенција, полицијска власт нема шта да се меша у односе између послодаваца и радника, . већ само има да се стара, да се јавни ред и мир не поремеше, и лична и шмовна безбедност не угровги.

3. Са правом на штрајк радници немају никаквих других, об осталих грађана изузеших права, у погледу покоравања земаљским законима и законским наредбама, те се сшога скака њихова нелегална радња има најстроже сузбити свима законским средствима.

4. Према јасним одредбама чл. 49. и 53. закона 0 радњама на послодавце, и раднике о којима је реч у чл. 47. 080Р зак. (чији су односи с послодавцем регулисани уговором или "који раде на парче) не могу се применшти одредбе 9 У Ш тач. 1. 5 386. к. г., у смислу расписа по 17066., и

5. Пошто и еснафски занати потпадају под одредбе закона о радњама (чл. 1., 12. и 13.), шо се на њих не МОРУ лрименити одредбе 5 382. шач. наве -а

УШ. Странци.

По чл. 30. Устава: | „Странци који се налазе на сриском земљишту узкивају заштиту српских закона што се тиче њихове личности и њиховог шмања. Али они су дужни подносити шеретше опшипинске и државне, у колико се томе не противе међунаредни уговори.“ |

По 5 343. казн. зак.:

„Страни поданици који не могу показати да уредно. изкво завимање имају, да на дозвољени начим своје уживање заслужују, или да други какав извор имају откуда.

» По чл. 25. зак. о радњама: „Хлебари и месари не могу по вољи престајати са својом радњом, већ су дужни да своју намеру зато при јаве месној полицијској власти најдаље за трик недеље пре обуставе рада“. ~: