Policija

га врше сталне и независне судије.2') Али ово је појава у Француској специјална, која би се могла објаснити једино по– стајањем јаких традиција. Зато тај специјални положај франпуских адмивистративних судова не може бити разлог мишљењу, да би административни судови могли без те независности и у другим државама правилно вршити своју функцију, нарочито у оним, где су административни судови новијег датума. -

У немачким је државама независност врховних административних судова постигнута на тај начин, што је њиховим члановима, пошто су именовани од шефа државе или изабрани о скупштине (Гапа!а2-а)-), загарантована сталност и нелокретност као и суљијама редовних судова.) Што се тиче административних судова нижег степена, ови су ретко одвојени од активне администрације,!7) јер административне спорове у нижем степену решавају обично органи активне гдминистрације, само по једном специјалном поступку. Да би се пак постигла независност код решавања административних спорова и у нижем степену, у неким је немачким државама!) ова „дужност поверена једном колегијуму народних представника (Ећгепбеатлеп), коме председава један државни чиновник.) Ова два средства за постизавање независности административних судова од активне административне власти: гарантовање сталности и непокретности члановима виших администра-

тивних судова и давање могућности да у нижим администра-

43 то се тиче способности франц Државног Савета, Раш Ерега је онртава упоређујући је са способношћу франц касационог суда: „.. еђ се пгезе сенез раз раг Ја зејепсе фез сопзешег5, паг је (гаје! ди ратуне! е! ди ђбаггеац, раг Ја уајеш јима иза дез аеавјопз, дие Ја Сопзен Фа! де Егапсе соћ итегешт а Ја јошт да Саззаноп“. (Тгане де агон гибџе бере, 1918, стр. 257.).

5) У државама О епђрта и Апће има Бапфбао право да изабере одређени број чланова (највише два) врховног адмниистративног суда.

6; Од овог је правила учињен изузетак у Мепипреп- у, где врховном административзом суду председава државни министар, а осим тога његова су још два члана из државног министарства (Елетпег, пзипопеп, стр. 288 дел. 22.).

м То је случај у државама: ОГаепбиго, Апћан, Засћзеп-Меттает. Шрре, Зећеагтгб 12- Зопаегзћацвеп. ;

:5) Те су државе Ргепззеп, Вадепп и Неззеп

:9) Бјетпег, таипопеп, стр. 288.—9.