Policija

— 302 —

један од жандарма, који су ишли за Митом, окрете се, и водник му даде руком знак да он и његов друг застану, што ови одмах и учинише.

На самој ивици једне провалије, крај које је водио пут, "уздизао се је један велики усамљени храст. На томе месту требало је окушати храброст и јунаштво Митино.

Ништа зла не слутећи он стиже до храста — а тад на једном и сасвим изненадно грмнуше из густиша две пушке.

Јадно Митино кљусе покуша да се пропне, а кад му то не пође

за руком, оно се поче окретати у месту, а кад пушке опет

" грунуше Мита се скљока на земљу, седе на путању и нададе дреку: |

— АЈ, леле-е-е-Е! Ај, леле-е-е!

ја и водник поскакасмо с коња и потрчасмо с карабинима "у руци према Мити, док жандарми, који нису били упућени у ову нашу заверу, заузеше брзо бусије иза оближњег камења а шумарака.

— Шта је, Митог повикасмо ми у глас.

„Ме-е-е“ — заусти он нешто да каже, али му се језик завезао па само што мекку ко јаре.

— Мито, Мито! — Шта ти је. Ко пуца — окупих га ја.

— Ком... ком и-ТИ.

Протрчасмо амо тамо, као да бајаги тражимо комите, а затим се вратимо на пут.

Муке нас је стало, док смо успели да га дигнемо са земље. На коња више никако није ни уселао, већ га је целим путем вукао за собом.

ж 5 55

Заноћили смо у Блацу и Мита је спавао са жандармима у станици. Сутра дан рекоше ми жандарми, како је неколико пута скакао из кревета и викао, а после устао и седео у кревету све до сванућа.

По повратку у среско место испричах капетану овај случај са Митом.

Он се слатко насмеја.

— Него слушајте рече он. Долазио ми је Мита мало час и моли ме да га поставим за пешака при канцеларији, или