Policija

ПА и

цију и да су администратори, њиховом систематском немарношћу, неправедно повредили то право,“ ')

Питање се само ставља: шта ће се догодити, ако административна власт и после одлуке административног суда устраје у својој немарности, односно ако опет не донесе акт, на који тужилац, у смислу констатације административног суда, има правог Наш је законодавац покушао да ту незгоду одстрани на тај начин, што је у случају непоштовања одлука административних судова од стране административне власти дао Државном Савету, врховном административном суду, и право акције; али о томе када будемо говорили о непоштовању одлука административних судова од стране административне власти у опште.

8. 9. Последице одлука административних судова.

Одлуке су административних судова у принципу обавезне како за појединца, нападача административног акта, тако и за саму административну власт.) (Ово каже изричито и наш

во) Ттане, 1920., стр, 1089.

то) Сама тужба по правилу не спречава извршење адмич"истративног акта, јер административна, власт има привилегију директне акције. То значи, да она има могућност да своје одлуке одмах изврши. Члан 36 нашег 8. о Држ. Савету и упр:вним судовима каже то изричито: „Тужба против управних аката по правилу не спречава њихово. извршење“. У случају пак да тако један извршени акт административне власти нанесе материјалну штету појединцу, овај пошто је постигао поништење акта код адмнинистративног суда, може покренути — на осногу нашег законо,авства — спор за накпаду штете код редовног суда. У Француској је и за о, о надлежан административни суд, пред којим се овда води т. з. Сотеиненх де рете јитаспоп. за разлику од Сотеишнеих де 1 аппшаноп, који тежи само поништењу акта, као што се већ види из самог имена. — Према томе административна власт има привилегију директне акције, али се она том привилегијом служи на своју одговорност. Из овога излази, да у односу између појединаца и административне власти долази пре свега акција, а евентуално тек после спор Дакле обратно од онога, што се догађа у односима између ноједанаца, јер ако једна особа ижа неко потраживање од једне друге особе, она ке може ту оругу особу директно присилили на извршење њене обавезе. Да би могла доћи до свога потраживања, она се мора прво обратити репговном суду, од кога ће након једног одређеног поступка добити пресуду. Тек када ова пресуда постане извршна, односно праввоснажна, она ће своје потраживање моћи остварити путем при“ вудног извршења. Према томе у односима између појединаца долази прво сп“р, а тек после извршење

Административна власт — рекли смо — извршуј: одмах своје одлуке (осим ако у појединим случајевима закон наређује изричито: противно); њу у томе ништа не смета, па ни тужба поднета админи-