Policija

— ЊЈ -

административног суда још и представници законодавног тела,87) Ово учествовање у мешовитом суду и чланова законодавног тела изгледа сувишно пошто су у сукобу заинтересоване судска и админисгративна власт, а не и законодавна. Ради тога француски мешовити суд изгледа задовољавајући, што је у осталом и пракса потврдила.

Такав је суд пре свега неоспорна гаранција за правилно решавање сукоба а осим тога он је једини способан да обезбеди једнакост између редовних и административних судова, па према томе и између судске и административне власти. Наш уставотворац међутим није прихватио систем мешовитог «суда, какав он постоји у Француској, и прописао је, да је за «сукобе о надлежности између административне и судске власти, као и између административних и редовних судова вадлежан Касациони Суд Тиме је показао, да је његово Невер о пре-

вагнуло на страну судске власти.

ж Ж Ж

У погледу сукоба о надлежности између редовних и административних судова потребно је још повући разлику између позитивног и негативног сукоба. Он је позитиван, „ако се ва један исти предмет прогласе надлежним и редован и административан суд. Он ће бити напротив негативан, ако се и један и други суд, и редован и административан, прогласе за један исти предмет ненадлежним.

Негативни сукоб не вређа принцип независности адми«нистративне власти од судске, јер се и један и други суд прогласио надлежним; у овом случају нема мешања једне власти у послове друге. Зато негативни сукоб нема уставну вредност, јер није у питању Устав, већ интерес појединца, коме је стало да нађе судију.

Позитивним се пак сукобом директно додирује принцип поделе власти и гореспоменуте независноси. Њиме се више не меће у питање интерес појединца, који жели да нађе су„дију (јер је у истим нашао двојицу), већ само независност ад„министративне власти од судске или обратно. Зато позитивни сукоб добија устану вредност, а ствар је онда за то надлежног "органа, да га реши у смислу принципа те независности.

Др. јован Стефановић доцент правног факултета у Суботици.

8) Цирих, чл. 31 устава од 1869., и још неки други (Пагезге, [а

јазисе адт стр. 206). .