Policija

С тога у потоњим крајевима и обласни жупани и могу а и присиљени су, да много више својих послова него што је то случај у крајевима без покрајинских управа, пренесу на окружне начелнике, чији је према томе круг рада много шири, него н. пр. у србијанским и војвођанским областима.

Како су области у Босни и Херцеговини пређашњи окрузи, а у Словенији и Далмацији округа у опште, јер их није било ни пре, и нема, важи то једино за хрватско-словен«ске окружне начелнике који силом прилика имају моментано веома опсежну надлежност, пошто они сада стварно са некојим изузетцима нису друго него обласни велики жупани у подручју свога округа.

Загреб 1924. год. ; Јован Стефановић судија управног суда

РЕОРГАНИЗАЦИЈА НАШЕ ПОЛИЦИЈЕ.

Први постулат за успешно вршење полицијске службе Јесте, да целокупна полиција у једној држави буде јединствено организована. Ми у нашој држави немамо овакве организације још ни данас шест година по уједињењу, а последице тога "осећамо на свакоме кораку.

Наша је полиција још данас организована у свакој пожрајини другачије, а службени саобраћајни пут од највише власти до најнижих врло је дугачак и услед тога спор. Полиијске су власти остм тога крај данашњег уређења у многим местима извргнуте разним упливима, који сметају исправном вршењу службе. То су упливи чаршија, разних месних пар"тијских „одбора, који потоњи су често врло ситничави и далеко од исправног схватања правих државних интереса, а који хоће да врше у неким местима одлични уплив на полицију. Надаље ту долазе и утицаји оштинских управа у местима. где општине уздржавају полицију и т. д. Сви ови утицаји врло су штетни по правилан рад полиције, те их треба апсолутно уклонити, За јавну безбедност у држави одговоран је Министар Унутрашњих Дела, пак се с тога има сваки утицај на рад полиције искључити осим утицаја његовог и његових органа, Цела по„лиција у држави треба да буде један организам, који ће реа-