Policija

= 30 —-

да осуди државу на накнаду штете — изјављујемо без колебања — и кад законодавац није накнаду штете у самом закону. прописао“. Приговор принципа поделе власти, који не доввољава судовима да се мешају у законодавне послове, овде се не може уважити, Суд у овом случају не би испитивао ни целисходност, ни моралност, ни правичност донетог закона: нити би га могао понишитити, већ би имао само да констатује, призна и санкционише одговорност државе по вишим принципима права.

Ово право судова да осуде државу на накнаду штете појединцима законом проузроковане, могло би истина послужити грађанима као једно средство за заштиту. од свемоћи) парламента, али оно није и не може бити довољно да само по себи ту опасност одклони. То зато, што би по њему суд имао једино могућност да досуђује оштете, док у сам закон не би смео да дира; ни дага ништи, ни да га мења (што је у осталом разумљиво, јер са правом судова тако се далеко не би могло ићи). Права пак и ефикасна средства за одржање парламента у границама његове слободе, па према томе и за заштиту грађана од његове свемоћи, могла би бити — да поновимо

Мајз 1е5 тоуепз ограгв6о рошг аззјтег Ја твазаНоп де сене зИианоп јипаане зоп! ипе сгеаНоп де 1а 101 розуе, аш реш! (опјоигв 1е5 тоа ст, 1е5: зизрепдге он тете 1е5: зирпштег. Га 101 пе (опсће раз ајог5 Ја зИџаНоп јипафаие, тај зешетепе | огоатвзаНоп 16ераје ди' епе а ебађне рошг еп авзигег Ја теанзаноп“. (Маппећ, стр. 314 у.

# Вепага сматра да држава. дугује отштету у овом случају на основу. принципа о богаћењу без узрока (цит. Дело, стр. 138.). Д-р Тасић (у, напред цитираном чланку) мисли да би позивање на тај принцип било у овом случају и сувише напрегнуто. и вештачко, јер да. држава у том случају не добија: ништа: без заслуженог рада; Међутим. — изгледа нам да се — и у овом случају може доћи, до. тог принципа, без. икаквог вештачења, Монополишући јељну трговину или индустрију, држава долази. до.материјалних средстава, којима се користи она, дакле читава, заједница; да ли баш држава, односно, читава заједница даје у замену рад» Свакако да не, јер. рад. дају, цојединци, запослене. индивидуе, које у. замену. добијају, одређену, награду, исто. тако, као. да: је по среди. животно предузеће. Заједница вуче корист, али не даје рад.. Зато се и код монополисања. неке. трговине. изи индустрије, дотле слободне, може рећи; да држава. дугује Утицај на. основу. принципа. о богаћењу без, узрока.