Policija

= 886 —

Не мислимо се овде дуже забавити системима факуташивног законодавног гејегепаит-а и народне иницијативе», Овде смо хтели само констатовати и нагласити, да су они, по' нашем мишљењу, одлучна средства за заштиту грађана од свемоћи парламената,

1Х.

Споменули смо раније, да је парламенат у вршењу своје законодавне власти у већини модерних држава ограничен и уставним одредбама. Оно значи, да парламенат у тим државама донашајући обичне законе, несме вређати устав. И та разлика између уставних и обичних закона има за циљ, да грађанима пружи једну гарантију од свемоћи парламента. Само што ће и ово остати обична констатација једне дужности парламента, чије ће извршење зависити једино од његове воље, ако се и за њу не предвиди једна санкција.

Американци су поштовање уставних прописа од стране парламента обезбедили на тај начин, што су признали право судовима да испитују уставност закона#“ и да одбију прикену противуставних“““, У Европи се међутим ово право судова побија“, али неоправданогеее«, Принцип поделе власти—који

# То смо покушали учинити једном другом приликом: в. Представничка и дирекшна народна влада, Архив, 1923.-4.

#+ Када говоримо о'праву судова на испитивање уставности закона, мислимо специјално на испитивање уставности закона по садржини.

##% (0) праву судова на испитивање уставности закона у Државама Северо: Америчке Уније в. нарочито Вгусе, Га Керибђдие Атетсате, П-е ван. Ргапс. 1914., 1. 1. сћ. ХХШ: Ге5 Соштв е# 1а Сопзтиноп; такођер Езтеђ, Е!втепг, 1914., стр. 588 и даље. — Исти су систем прихватили и устави Мексика (од 12. фебр. 1857. чл. 101.), Аргентине (од 25. септ. 1860. чл. 101.) и Бразилије (од 24. фебр. 1891. чл. 59. и 60.). — Право судова на испитивање уставности закона постоји и у енглеским колонијама, које иммју парламенат, бар делом изабрат, и одговорну владу. (в. Езтејп, ДЈбтет, стр. 894,).

ж=## В, Езтејт, ЕЈешепва, стр. 591. и даље : Слоб. Јовановић, О држави стр: 272.-3.; у корист права судова на испитивање уставности закона в. н: Венћејету, Тгате еететате де дро адтиизтанј, 1920. стр. 14. н. 1. Бош Маптеј, стр; 304. и даље ; Гађапа, Ргон риђис ре Г Етрте аЏетапа, франц. превод, 7. И. стр. 322. Д-р Чед. Марковић, Суд има да цени уставност закона, Крхив од 25. дец. 1907.

#4##: „Ако би обична народна Скупштина — каже Д-р Чед. Марковић – у сагласности са Краљем учинила какву измену у Уставу, она би прекерачила