Policija

а

"Али док Устав Српски одриче редовним грађанским судовима моћ да цене законитост посебних (специалних) управних аката, дотле он поступа друкчије, кад су у питању управни акти општега значаја (јез асјез адпитиаган ибпетедих). То се види из чл. 116. и :17. Устава који садрже одредбу да. такви акти, то јест опште (генералне) наредбе односно уреббе (јез гбрјетелт5 оспбгаих), издане било од стране владе било од власти окружних среских или општинских, немају обавезну снагу ни за органе државне ни за појединце, ако нису на зокону основане и уредно, онако како то закон прописује, објављене (публиковане.“) Из ових двеју одредаба из-

може тужити непосредно и самог чиновника а не само државу, као што је то у неким страним Уставима (н.пр. аустриском), јер јер је често појединцима много лакше реализирати своје право накнаде од чиновника него од државе» У случају да држава буде осуђена од стране суда на накнаду појединцима за рад својих чиновника, реализирање би у томе случају ишло доста споро, пошто те суме морају бити предвиђене у буџету, и рецимо у случају да нису предвиђене у буџету за једну годину, морао би се унети у буџет тек за идућу годину и т. д. Ми ова питања наравно само постављамо као интересантна, не упуштајући се овде у његову детаљну расправу. (Примедба преводиоца).

5) Г. Перић као што се види узима, да по Српском Уставу од 1903. г., редовни судови ипак могу на један известан начин да цене законитост управних аката и зато наводи чл. 116. и 117. Устава који говоре о наредбама општега значаја то јест о уредбама, им тако г. Перић и уредбе назива техничким изразом административни акат. То је дошло отуда, што је г. Перић пишући ову своју студију на француском језику, морао употребити и француску терминологију, по којој је, као што је познато, усвојено за технички појам специалног административног акта израз: Расте адтитетанј зрбст:1, а за убедбе и наредбе од општег значаја израз: Г асте адтатзтапј обпега!. Међутим, у теорији Јавнога и Административнога Права, под изразом административни акат сматра се сваки онај акат управне власти, којим она регулише у пракси један конкретан случај, стварајући на тај начин једну субјективно-правну ситутцију. Овај термин (! асје адпитаман) прво је створен у Француској па је после свуда опште усвојен. Истина и уредбе, биле оне правне. аеминистративане или полициске, јесу у ствари један акат управне власти само стога, што их она издаје иначе по својој унутарњој правној природи, то су правни прописи, који као и закони садржо једно опште правило. Према томе, уредбе, и ако акта управне власти, не улазе у појам административнога акта у његовом техничком смислу, те зато их г. Перић, бар нама тако изгледа, назива управним акашма од сушашег значаја. Иначе израз административни акат означава у ствари само индивидуалне управне акте, који су познати под именом наредаба или решења.

: (Примедба преводиоца“.