Policija

мало расположена да покуша штогод што би било противно закону а нарочито Уставу. Српски Систем, дакле, има ту надмоћност према француском, што не представља средство повољно за државне ударе и што се, на тај начин, показује као брана сличним покушајима. Систем француски, који наређује појединцима да се у сваком случају покоравају наредбама власти, па биле оне и незаконите, могао би, напротив, подстаћи противуставне прохтеве: немајући да се боји отпора од стране појединаца или, бар, не сматрајући га као вероватним, једна државна управа (ми узимамо само овај пример незаконитих подузећа), располажући оруђем сличним оним из 5 209 Франц. Казн. Зак, могла би, много лакше него у Српском. Систему, бити решена на покушаје државног удара.

Као што видимо, Систем Француски гарантија је противу нереда и анархије, дакле гарантија противу незаконитости које могу доћи од стране масе т. ј,. противу незаконитости одоздо, док је Српски Систем гарантија противу државних удара 1. ј. противу незаконитости одогго (ми се непрестано бавимо је– дино овим случајем везаконитости). Француски Законодавац. је мислио да специално опасност по законитост може доћи одоздо и са тога разлога је држао да је било потребно прописати појединцима дужност апсолутне послушности, Српске: Законодавац је, напротив, сматрао да је државна управа место са кога би могла евентуално потећи опасност по законитост, и зато је мислио, да је било нужно загарантовати појединцима, за случај незаконитих подузећа власти, право на ошпор..

Како се да објаснити разлика између ова два система“ Може бити историски, као и многе друге ствари у домену права и политике. Франц. Казн. Зак. датира из 1810, г, из доба владе Наполеона [, и тај факат има овде свога значаја. Велика индивидуалност Војника- Императора нагињала је више једном државном систему основаном на принципу силе. Затим, дугујући свој престо не једноме плебисциту већ државном удару (од 18. Бримера год. УШ.), он се, што је сасвим логично, није могао, у Казненом Законику, показати неповерљив према државним ударима, јер би тиме осудио своје сопствено дело: које га је било уздигло на прво место у држави. Он се је