Policija

Али, Француски Систем показује надмоћност над Српским

само у толико у колико је реч о нормалном и правилном жи-

воту у држави, т.ј. само дотле док државни живот тече мирно и сагласно прописима устава и закона. Под овим условима,

Француски Систем је неоспорно бољи од система из 9-а 93.

Срп. Каз Зак. Међутим, да ли би било тако ако бисмо претпоставили обрнути случај, т. |. ако бисмо претпоставили случај напада на државни устав, један државни удар предузет било ољ стране власти, одозго, било, од стране каквих смелих појединаца, одоздо.

Овде Српски Систем показује своје добре стране. Осигуразајући појединцима право да се одупру незаконитим наредбама власти, српски законодавац им прећушно препоручује

да то учине, ако се такав случај укаже. један овакав систем

погоднији је него систем француски да задржи власт од незаконитих подузећа: знајући да појединци имају право да им не следују у сличним приликама, органи власти биће мање склони да чине незгконитости него у једном систему који, као што је систем Француски, кажњава свако опирање власти, чак и кад би она поступила незаконито. Према томе, у Србији, власт ће, пошто је сигурна да ће код појединца наићи на отпор, ако буде почела да својим радом гази законе, бити

динац успротиви законштој наредби и тиме буде повређено начело законитосени, за што ће сада то начело добити, накнадно, задовољења. Горе ће додити, накнадно, појединац, а овде држава задовољења. У српском систему одмах се даје сатисфакција принципу законитости то јест појединцу (под претпоставком да је наредба власти незаконита) а у француском систему она се даје одмах власти односно држави (коју власт представља па и кад дела незаконито). У крајњем резултату, и у једном и у другом систему, задово-

„љавају се оба принципа; ин принцип ауторитета власти и принцип законитости,

и браво државе и право појединаца. Разлика је у томе што француски систем право државе ставља на прво место а право појединца на друго, док српски

„снетем, напротив, на прво место меће право појединца а право државе на

друго место. Француско Право налази да је главна ни прва држава,

јер без ње не би било ни права појединаца, а Српско Право, обрнуто, узима да држава постоји ради појединаца и као гарантија њихових права, п када је гапо државе таква, онда како држава може бити преча од права појединаца» Из овога излази да разлика измећу францускога и српскога си-

стема код квалификације дела противстајања власти потиче, у основи, из не-

јељнаких схватања о основном проблему који се тиче друштва и државе.