Policija

— 103 —

несимпатичном типу. Радња се догађа у почетку осамнаестог века. У Србији је код Колубаре, живео богаташ Богдан Нешић с лепом јединицом Даницом. Њу је у оца на силу испроско. Мргода, коме име довољно казује све атрибуте, ма да је она хтела Љубивоја који је њу такођер волео Уочи самог венчања Даница с Љубивојем одбегне. Пређу у ондашњу Угарску и настане се близу Вишеграца на Дунаву. Добили су били и кћер Милку —- кад Љубивоје погине у даљим борбама против Турака, а Даница остане да живи ради Милке која се, по том развила у красно девојче. Тада се за њу нашао млади јунак, Милан. Али је с општом сеобом Срба ускоро у Угарску прешао био и Мргода, који се, укратко речено, свирепо осветио "за негдашњу увреду: он је Милку убио уочи њеног венчања с Миланом. Њега је Милан, за то смрћу казнио, па је, затим, сам погинуо у даљем ратовању. — У приповетци Убица, несимпатичан је тип Пере, младог богаташа. Лепа Савка и Милан, добри сиротан и сиромашак, идеалишу о својој заједничкој срећи, о којој и не снива девојчин богати отац Срећко Гордић. Он жели да му зет буде размажени син богатих родитеља Пера. Кад старац несмотрено и грубо одбије Милана, овај Савци за успомену да прстен, па оде у свет, заветујући се да се неће враћати док се не обогати да би, тако, могао импоновати старом Гордићу и тада искати његову кћер. Савка је жалила, али је морала с родитељима ићи на неку велику игранку, после које је видела да јој нема оног Миланова прстена. Чудновато: прстен се нашао у Пере. Тада јој мајка каже: „Нека га Перица себи задржи као од своје миле заручнице, јер он те је испросио“. Савка повиче: „Прстен мој, прстен! Не, он је мој, нема нико права њега од мене узети; овамо га дајте, то је залог од Милана“.

„Образи јој пребледе, усташца румен у плаву се преобрати боју.

„Буди спокојна, слатко дете моје — тешила је нежна мајка — добићеш прстен твој опет, ал кад се Перица из Пеште врати, јер он је зором отпутовао и прстен са собом однео“.

„Однео је2“ — цикне Савка и посрне,

А Милан, тражећи начина да се обогати, запао је биоу једну пештанску коцкарницу. Ту наиђе и један младић, који изгубивши све, повиче: