Policija

— 126 —

/ тредства непокорног члана онемогућују се, а његов друштвени

,

толожај поткопава се. Али у случају неуспеха таквих средетава, смрт је последње средство сигурно и неизбежно. Мафија има изабраног шефа, који неограничено располаже свима пословима организације и решава суверено смртна „извршења. Један секретар врши кореспонденцију са иностраним члановима. Та је кореспонденција до крајне могућности ограничена да не би падањем у руке власти издала организацају,

· као што се неколико пута дешавало. Касом располаже „Капо“

који сам разрезује прирезе на чланове, а дели им и премије. Чланови се већином међусобно и не познавају. То правило још више повећава моћ шефова, јер се чланови непрестано морају да боје шпијунаже и контроле од других, непознатих им чланова.

Ако се поведе какав кривични процес против којега од чланова, Мафија употребљује сва средства да би га спасла. Такви процеси никада не успеју, јер застрашена публика у таквим случајевима „није ништа видела“ и „није ништа чула“, и „ничег се више не сећа“.

И ако је полиција оранизовала многобројне добро плаћене шпијуне, ипак није у стању да дохака опрезности и дисциплини чланова Мафије и њених шефова. Десило се нре неколико година да су ухваћени мафијанци побегли из спрд-

водних кола за време спровођења из тамнице у судницу. Сва

им је публика ишла на руку. Од године 1883 италијанске владе најенергичније и непрестано боре се против Мафије, али нису успеле потпуно је утаманити, а питање је, да ли Ке

„м икада успети.

Светски рат посуновратио је многе и многе појмове и

жан данас на целом свету и готово У свакој земљи постала

су разноврсна тајна удружења. Настојања хуманих и културних елемената данас после рата онемогућавају се од стране под-

„вемних, који се, бојећи се светла и јавности, боре притајно, расно,

И религијски, национално-подлитички и економски против опште

"зовечанских идеала

Превео из полициског есперантског часописа „Ба Росо“ М. Дуганџћ, публициста.