Policija

= 158.

удружења самим тим представници и не саслушани били кажњени према 1. од чл. 15, пом. закона.

Жомунистичка пропаганда по чл. 1. закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави.

Државни тужилац при Прв. Суду за Град Београд оптужио је суду П. Петровића за дело из тач. 1. чл. !. закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави, што је подстрекивао и позивао грађане на буну и насиље према државним властима, јер је на збору у кафани између осталога рекао присутнима: да за идући збор агитују да што боље буде посећен, и ако до дана идућег збора полиција не пусти у слободу њиховог друга, који је при разношењу плаката за овај збор био ухапшен, да се сви корпоративно са збора упуте у Управу гр. Београда и насилним путем ослободе свога затворенога друга и на насиље одговоре насиљем.

Првостепени суд пустио је оптуженог испод суђења нашавши да у поступку оптуженога не постоји дело за које се оптужује, нити у опште какво друго кривично дело, јер по нахођењу суда оптужени није инкриминисане изразе изговорио у намери да на идућем збору позива учеснике да са што већим бројем својих другова дођу да би силом ослободили свога · друга, кога је полиција притворила приликом разношења плаката за први збор, већ је те изразе изговорио у циљу протеста на поступке полицијских органа. Сем тога, суд је даље нашао, да је за постојање дела, означеног у тужби државног тужиоца, потребно да се усменом комунистичком или анархистичком пропагандом иде на то да се угрози јавни мир или да се доведе у опасност јавни поредак т. ј. да је онај који врши ту пропаганду комуниста односно анархиста. Мећутим, из целокупног иследног материјала није утврђено да оптужени Петровић припада комунистичкој или анархистичкој фракцији, што је, пак, основна претпоставка за постојање усмене пропаганде, којом се иде на угрожавање јавног мира или којом се доводи у опасност јавни поредак, што је кажњиво по закону о заштити државе. |

По жалби државног тужиоца Касациони Суд у своме |У. одељењу одлуком од 26. децем. 1924. год. Бр. 10897 одобрио де решење прв. суда, но по одвојеном мишљењу требало је