Policija

— 199 —

така, неумољива такмаца Дубровнику. По природи бујан ни одлучан, а можда подстицан и од Млетака, Жарко је био тежак дубровачкој републици. Можда је нешто кривице било и до дубровачких трговаца, али су се они, једном приликом, очајно пожалили и самом цару Урошу, уверавајући га да их Жарко, поред осталог, страшно кињи и на царини глоби. Изгледа да су поднели били и поузданих доказа, јер је цар Урош, и поред свих обзира родбинских, одлучио да у његово име у Срђ оде нарочити изасланик. Као таког цар је одредио. „властеличића царства ми“ Влкшу да Дубровчане чува „от всаке забаве и од Жарка и од свега“. — Жарко, у осталом, доста рано силави с историјкке позорнице: он умире оставивши младу удовицу и малог синчића, који ће на најдаљем српском југу доцније засјати дивном светлошћу. #

Неколики занимљиви случајеви припадају времену владавине деспота Стефана Лазаревића. |

једно је био први сукоб с влашћу у чувеном Новом Брду. Војвода — а то је тада била апсолутно највиша власт после владаоца — Пешар, дошавши у сукоб с новобрдским дубровачким трговцима, био их је, све, повезао, а њихово је имање конфисковао. Дубровачкка република, чим је о том примила први глас, дигла је код деспота енергичан протест. По свему изгледа да деспот њихове тражње није уважио, већ је и поред свега признатог ритерства свог, стао на страну војводе Петра, налазећи да је војвода био у пуном праву. Тада Дубровник својим људима забрани да даље походе вБовобрдски трг. Деспота ни то не збуни. Он Дубровнику одговори да не одступа од своје одлуке, па ма му се приход од царине новобрдске смањио и на десет литара сребра годишње. Видећи такву одлучност, свакако знајући и кривицу својих људи, а ван сумње срачунавши велику штету коју од свега тога трпи — Дубровник попусти и пристане на одлуке војводе Петра и деспота Стефана. Тада деспот, 1422, врати дубровачким трговцима у Новом Брду одузето им имање.

Други је случај за деспотове владе био у Ваљеву: ту је погинуо Дубровчанин Ђура Милковић, трговац, који је у Ваљеву живео и трговао. Али је Њура својим колегама у Дубровнику остао дужан, јер су му они на кредит слали „свите.