Policija

— 201 —

је ту и преминуо, дубрвачки трговац Јеловац Богосалић. Ду"бровачки акат о његовој смрти побожно, вели: „Бог потребовал“ њега. Али је он, кажу, остао много дужан повериоцима у ДуФбровнику. Зато је република послала хитно Миличина Мркаља „да што годе се обрете или у тргу или на длзех или у кога инога да он все оној скупи и пренесе к нам“. Једно је, ипак, несумњиво: домаћи су повериоци и овде као и у Ваљеву првенствено имали да буду намирени и од штете заштићени.

# По ж

Као што се види, сукоби су настајали махом између доаћих власти и људи са. стране. Али зар су такви_ случајеви

мМ дили. мање занимљиви>г А: 1:

СРБИЈА ПОД АУСТРО-УГАРСКОМ ОКУПАЦИЈОМ.

— Наставак. — б. МЕ.

Та се тема о интелигенцији, из чијих се редова врше "толика беспрекидна интернирања, и даље стално не напушта. "Следеће године (26. августа 1917) опет се војне власти враћају на дружање официра са српским становништвом, овога пута поводом нађених писама, које њихови људи примају да пренесу из места у место, а нарочито писма српске интелитенције. „Овога се саобраћаја треба клонити, вели се у наредби. Ближи односи са појединим личностима српског становништва нису сада на свом месту. Треба увек имати пред “очима, шта је та интелигенција нама скривила и каква удела она има у рату и у раздражљивој пропаганди противу монархије ит. Дд. И онда се стављају у изглед казне за такве поступке, и подсећа се на раније наредбе против дружења са српском интелигенцијом.

Али је за то ваљало српској интелигенцији што ближе загледати у душу, Као израз тога била су у 1916 год. нареЂења: да се у свима варошима сваки представник интелигенције лично призове и испита: којој од домаћих политичких странака припада. Прибрати подаци послати су Гувернеману, жде се и налазе.