Policija

9096

СРБИЈА ПОД АУСТРО-УГАРСКОМ ОКУПАЦИЈОМ

(Свршетак) У

Али је обема непријатељским војскама требало много зусиљавања и много жртава поднети, док су стале на ватром „освећено земљиште Београда, који је имао достојне браниоце.

Аустријска војска сишла је низ Дунав до Борче, и одатле је, по утврђеном плану имала прећи на „непријатељску обалу између Калимегдана и Кланице“, и то на два места: горње, „испред самог Горњег Града, и доње место, даље у продужењу «низ воду, на простору који је отворен према Дунаву.

За прву партију спуштени су у воду 178 понтона, и на -ове се осула, „неодољива ватра противника“ и „на одстојању од мало стотине корака излила је се, са обале калимегданске "висине пропаст (Мегдегђеп)“. „Понтонска колона Ш/74, пешад. "батаљона пуним артиљериским погодтцима тако је оштећена, да је она, са свом посадом потонула у Дунав, док је посада осталих понтона, артиљеријом, пешадијом и машинским пушкама тако десеткована, да су понтони, пуних мртвих и тешко "рањених, без вођства ношени низ воду“. Остали још проду"жили су, и огледали што је могуће пре подићи у заклон под жалимегдански вис“ и изашли су код Небојше.

То је био увод, све под бљештећим осветлењем српских рефлектора. Они што су прешли, ту су били заковани.

Срећнија је нешто била друга партија са пешадијским "батаљоном #//87. која се — користећи се целом српском пажњом према првој партији — отисла од супротне стране и прешла на нашу обалу. Али кад се расвануло (у јутру 7. октобра) и ови били опажени, у моменту кад су се понтони хтели вра"тити „узети су под такву пуног дејства ватру, да су принуђени били вратити се“... „Уз то су дошли велики губитци за време превоза и при изласку на суво, и то губитци како у "људству тако и у понтонима. Ови су се губитци, при повратку понтона на Кожари, попели управо до неизмерности (ВДегадеби 1п дав ОпуегтазоНсће!). „једва да је један понтон имао још прописни број веслача“... а „тотално малаксали веслачи оно мало понтона што су доспели до Кожаре, нису били у стању ни да мрдну веслом.“