Policija

— 391 —

Криминалну Социологију, која изучава индивидуалне и друштвене узроке криминалитета, и предлаже мере, много ефикасније од данашњих, против опасних злочинаца, док за не опасне тражи примену хуманијих мера. Нова катедра поверена је професору Гриспинију ученику и пријатељу Енрика Ферша, чувеног писца Криминалне Социјологије, који је овим поводом изјавио једном италијанском новинару:

„Миланска иницијатива за Италију је ново освећење почасног назива „отаџбина кривичног права“. Доиста, у Пандектима, у дзе страшне књиге — како их је квалификовао Јустинијан — римско право упознало је антички свет са казненим правосуђем. Потом у Средњем Веку, наши правници Алиберто Гандино и Фариназијо, бравилац Беатриче Ћенци, упознали су с кривичним правосуђем Германе, Холандезе, Французе и Штањолце. За тим, у очи Револуције, појављује се Цезар Бекарија, који изазива одушевљење света и укидање тортуре, телесне и смртне казне. Са Цезаром Ломброзом Италија, још једном више, отвара кривичном правосуђу нове хоризонте. Многе државе: Норвешка, Русија, Ар-

гентина, Перу и т.д. усвојиле су у својим казненим законицима реформе које је сугерирала позитивистичка италијанска школа, нарочито у погледу злочинаца душевно оболелих, малолетника, профасионалних и т. Д.

Катедра Криминалне Социјологије на миланском универзитету још више ће појачати научни ореол Италије“

Кастрација и стерилизација злочинаца и душевно оболелих лица. У десет америчких држава (Индијана, Конектикут и т. Д.) од пре 20 година уведено је обавезно, законско кастрирање и стерилизирање злочинаца идушевно оболелих лица. Према једној статистици од 192! год. до тога доба извршено је у казненим заводима и азилилима за душевно оболеле 3233 операција у овом циљу, од којих :300 над злочинцима.

Европско законодавство не познаје ове мере предохране, али се у последње време 03биљно дискутује о њиховој целисходности. У. прилог њиховог усвајања наводи. се, да су оне корисне и са гледишта превентивног — ца би се спречило рађање болесних и по друштво опасних потомака и са гледишта терапичког пошто се њима могу лечити по- ·