Policija

—- 406 —

Даље. испитаћемо, да ли се може Русија звати совјетском државом, у колико то се тиче варошких совјета (где би требало да буде највише престављен индустриални пролетариат).. али већ смо се убедили, да у колико то се тиче сељака, Русија се сада не појављује совјетском, а њена влада не може да се зове радничко — сељачком.

О истом сведочи и историја управе на местима. Она показује постепени пад улоге како сељачких, тако и варошких совјета и њихових извршних изборних органа. Низом декрета,. а нарочито одлуком УП. Скупа Совјета (бр. 64.) била је поништена свака зависност извршних органа од оних совјета. који су бирали те органе, наиме: нижи извршни органи директно су потчињени у хијерархиском реду вишим извршним: органима, а на крају крајева Президиуму Цика и Савету Народних Комесара, при чему сваки виши има према нижем право дисциплинског кажњавања, те су се на тај начин самоуправни совјетски органи претворили у органе централне“ владе, те поред тога све више и више најглавније административне функпи:е испадају из руку колегиума и остварају се: преко јединоличних администратора, а нарочито председника извршних органа.

На основу свих горњих разлога може се потпуно сложити са закључцима проф. Боголепова, који после подробног“ проучавања уређења месне управе тврди, да у ствари у „републици совјета не праве ни нижи совјети, нити чак и ску– пови совјета, и да се у погледу на садашњу руску управу на појдиним местима чак и именовање државног уређења „со– вјетским“ јавља као анахронизам.')

То важи у потпутој мери н за пролетерске совјете. Према законским прописима, који смо горе изнели, привилагисани положај пролетаригта на хартији постоји ван сваке сумње,. Знамо такође, да комунистичка странка и раније, када се звала. социалистичком — бољшевичком, и доцније, када је примила. свој садашњи назив, свагда је стављала диктатуру пролета-

риата као своју основну лознику. Од првог дана своје владе: и до сада бољшевици трвде, да они ту диктатуру спроводе у

живот, ма да раније у стадиуму борбе за власт они се поред тога служили девизом: „Сва власт совјетима.“ Видели смо,

1) В. „Зборник“, т. |, стр, 143, 157—158.