Policija

(Одлука опште седнице од 2. октобра 1925. године.)

По члану 57. чиновничког закона, да би чиновник напредовао у служби -— прелазио из ниже у вишу групу — мора имати известан број година службе. Ако би чиновник дошао у вишу групу без овог броја година, а на њега се не би могао применити последњи став пом. члана. Главна Контрола је подизала тужбу код Државног Савета противу његовог указа, односно решења.

Истакнуто је било питање: како ће се поступати са чиновницима, који су по прелазном наређењу пом. закона чл. 230. — дошли у групу, за коју немају минималан број година из чл, 57., па буду унапређени2 На пр. чиновник, који нема пуних 12 година службе преведен је у 5. групу [. категорије, па још, док тај рок од 12 година није навршио, добије и 4. групу. Да ли би сад требало узети, да се он морао задржати на овом положају, у овој групи, коју је добио по прелавном наређењу све дотле, док не напуни потребан број година за напредовање, или, ако је у ту групу дошао

Контролишући владу у овоме извршењу, не буџета као целине, већ код појединих примања и издавања, она улази у живот свију нас, појединаца и група, више него иједна друга власт, и отуда код ње и толика обимност и разноликост посла. Пред њу ћете доћи било као службеник државни. да оцени наше постављење, унапређење, пензионисање и др. — било као одговорних за штету –- као наредбодавац или рачуноиспитач, — било као „лифераната за државу, и т. д. и то њено мешање у многобројне животне односе наше довољна је побуда, да и ми уђемо ближе у њено деловање.

Има приговора, и поред овога изложеног, да њене одлуке не могу имати ону општу важност, као оне поменута друга два највиша суда, али је он, несумњиво, неоснован. Релативност је општа карактеристика, кад је реч о вредности рада свих ових власти, И код одлуке Државног Савета, као и Касационог Суда, не видимо ону потребну постојаност судске праксе, а то никако не иде у прилог овог приговорз. Ако је ове нестадности данас мање него раније, има се захвалити понајпре публиковању њихова рада, па потом критици коју је ово изазвало. И то нам је још јачи мотив, да упознамо и рад Гл. Контроле.

Власти је потребно да има директиве за свој рад. Код појединих случајева извршења буџета имаће гледиште Главне Контроле о томе, или, на пример, ако буде сазнала да Контрола не одобрава извесне њене указе (решења), већ иде пред Државни Савет, она их неће нове доносити, док не види како ће код Савета ови оспорени проћи; наредбодавзц и рачуноиспитач имаће њено мишљење у стварима, које се њих тичу и т. д.